Београд више не сме да одступи: Ко је профитирао из кризе на северу Косова /видео/

Да ли се ради о инсценираном догађају који је тражио реакцију институција Србије? Да ли је дошло време да Београд стави тачку на Бриселски споразум? Да ли осим флоскула из ЕУ Србија може да очекује неки конкретан потез Запада? Које би контрамере Србија могла да примени?

Намерна провокација

Одговоре на ова питања у разговору с Наташом Милосављевић у емисији „Свет са Спутњиком“ потражиће председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун и професор Душан Челић.

На питање како је све ово почело одједном, Милован Дрецун је подсетио да је још пре десетак дана председник косовске скупштине изјавио да на северу и даље функционишу паралелне институције Србије и да оне не могу да се угасе брзо нити у року од шест месеци, али да их треба угасити.

„У другом делу своје изјаве напоменуо је да влада Косова прави тајни план, а да ће се после његове реализације повећати присуство косовских институција на северу Косова. Ако погледамо ко је учествовао у прављењу тог плана, ситуација је јасна. Ту су Курти као председник владе, директор њихове обавештајне агенције, министри полиције, одбране. Када ти људи праве планове, то су оперативни планови и чини се да је реализација почела управо овом причом око таблица и убацивањем специјалних јединица РОСУ на север Косова“, рекао је Дрецун.

Он сматра да је све то са таблицама могла да уради и обична полиција, али да је Приштина искористила истек петогодишњег рока из 2011, који је 2016. продужен за КС (неутралне) таблице, као формални повод за ову акцију.

„Када убацујете снајперисте, специјалце који држе прст на окидачу ка стотине цивила, то је насилна акција. Не морају да пуцају нити икога да ударе, али је то већ насиље“, напомиње он.

Све је могло другачије...

Дрецун подсећа да је 2016. године по споразуму о слободи остала одлука о КС таблицама на снази још пет година и тада је дефинисано са Приштином да се након истека тог рока поново разговара са Београдом о томе да ли ће рок бити продужен.

„Курти то није учинио. Тај споразум су почели да крше још 2018, када су донели административну одлуку да сви морају да пређу са КС таблица на таблице које нису статусно неутралне РКС, што је за нас неприхватљиво. Ми смо тада интервенисали и ЕУ је рекла да морају да остану на снази КС таблице. Ми смо ЕУ упозоравали и тражили да се то питање на време решава, јер смо знали да истиче рок. Ништа није учињено и није ми јасно зашто ЕУ није пре истека овог рока договорила састанак да видимо шта ће се даље дешавати са таблицама“, објашњава Дрецун.

Покушај да се дође до посредног признања Србије

По њему, то показује намеру да се створи оправдање за ову насилну акцију.

„Курти се одлучио за једнострану акцију да би постигао политички циљ, да покаже зубе како је он чврст према Београду и спреман на завођење реципрочних мера, о чему дуго говори. На ову причу је ишао јер је хтео да макар посредно признамо лажну државу Косово. Он је имао опцију која је могла ово да спречи, а која одговара реципроцитету када је реч о таблицама, а то су стикери предвиђени споразумом који би се лепили на статусно не неутралне таблице са обе стране“, истиче наш саговорник.

Професор права са Приштинског универзитета Душан Челић сматра да после овога није могуће наставити дијалог на основу бриселске платформе и то из више разлога.

„Курти је отворено радио у оба мандата против Бриселског споразума и мислим да би било погрешно да ми сада бранимо тај споразум од Куртија. Моја је претпоставка да је Куртијев мотив за све ово био да на велика врата у све увуче Америку. Није случајан ни овај тајминг, Вјоса Османи је у Америци, а није случајно да је све ово велику шамар и ЕУ и самом Мирославу Лајчаку, јер се све десило у тренутку када је он одлазио из Приштине и долазио у Београд. Мислим да је упућена порука из Приштине да ЕУ није способна да модерира преговорима и да зато треба да се укључи Америка. Зато сам готово сигуран да бриселски процес више не може да се спаси“, напомиње он.

Која је сврха даљих преговора?

У таквој ситуацији, додаје Челић, Србија мора да одговори истом мером , односно, ако се Америка укључује у преговарачки процес, да то ураде и Русија и Кина и да се вратимо ревитализацији принципа који су записани у Резолуцији 12 44.

„Бојим се да смо прерано ушли у овај бриселски процес, Србија је учинила много уступака, а заузврат је добила демонстрацију силе од Куртија“, каже Челић.

Позив Београду и Приштини да се сада сусретну у Бриселу, по речима Дрецуна, погрешан је пут.

„Они прво са Приштином морају да се договоре да се ствари врате на претходно стање, да се специјалне снаге са севера повуку и да се одлука Приштине о таблицама стави ’ад акта‘ да би се омогућили разговори о томе, па да онда позивају на сусретање“, напомиње Дрецун.

Друга ствар је ЗСО, напомиње он, јер они морају да нам кажу шта је на столу, а шта не, јер ми не можемо да приступимо у доброј вери могућем наставку дијалога јер већ имамо огромну сумњу да Приштина иако стави потпис на нешто, то није гарант да ће реализовати.

„Ми ћемо показати спремност на разговоре, али у овим условима се не може разговарати“, сматра Дрецун.

„Искрено, мене је изненадила изјава Лајчака који је у Приштини дословце реко да његов мандат треба да омогући Косову пуно међународно признање. То није демантовао, а ја питам ко му је дао тај мандат? Ми нисмо! Друга ствар коју је реко је да тај његов мандат специјалног преговарача ЕУ за дијалог Београда и Приштине треба да омогући Приштини да успостави пуну контролу над Косовом! Знамо да се то односи на север Косова. Ту његову изјаву да сам ја на месту Аљбина Куртија схватио бих као подршку и охрабрење за ове једностране потезе“, каже Дрецун.

Приштина ствара вештачке проблеме

Дрецун каже да на Куртија можда може да утиче Америка.

„Реакција Америке на ова дешавања била је да се обе стране позивају на смиривање и то није довољно, јер нису обе стране изазвале све ово. Приштина стално поставља вештачке проблеме, ми нисмо неко ко може да издиктира дешавања на Косову, али морамо Србе да заштитимо од бруталних дешавања као што је то било 2004.године...“, каже Дрецун и додаје: „Ако не може Кфор да пружи безбедност српском народу, онда ћемо ми спречити нови погром над нашим становништвом на КиМ.“

Он каже да ми имамо јако развијене мобилне брзе снаге са добрим наоружањем које може и са даљине да неутралише њихове потенцијале и остало.

Челић напомиње да је Лајчак својом изјавом себе дисквалификовао, исто као што је Курти урадио са Бриселски споразумом.

„Прва ствар је да морамо да покажемо чврстину и да нема даљих разговора док се не повуку дуге цеви са Косова. Доле постоје институције које раде, од Универзитета до културе и треба се држати њих за почетак“, сматра Челић.

На питање ко је профитирао из ове ситуације и дестабилизације на КиМ, наши саговорници подсећају да је косовско питање стављено у геополитичку причу у сучељавању великих сила, пре свега западних.

„Куртију одговара свака инцидентна ситуација и чини ми се да он не уме да функционише изван инцидентних ситуација. Он само изазивањем политичких криза може себи да створи тло на коме може да функционише као политичар“, сматра Дрецун.

Челић закључује да ако будемо мудри и покажемо одлучност, може се испоставити да Курти ради у корист сопствене штете.