„Алергија је хронична болест коју узрокује неадекватна, непожељна и неочекивана реакција имуног система на утицај супстанци и физичких фактора који обично не штете човеку, на пример храна, лекови, полен, отров инсеката, хладноћа и томе слично“, објашњава педијатар- алерголог Екатерина Семина.
У случају алергије на хладноћу човек се носи са реакцијом организма на ниску температуру ваздуха или хладан предмет са којим је дошао у контакт. Међутим, за разлику од других, алергија на хладноћу нема директан алерген, као што је на пример полен.
Алергија на хладноћу је специфична по томе што се не мора јављати само зими, него и лети – на пример ако се особа нашла на удару хладног ваздуха из клима уређаја или се окупао у води ниске температуре.
Лекари још нису утврдили јасан узрок ове врсте алергије, али је познато да узрок може бити повећани стрес, слаб имунитет, дуготрајан боравак на хладном ваздуху, конзумирање цигарета, неправилна исхрана. Такође, алергија може бити повезана са обољењем јетре, недавним инфекцијама, аутоимуним болестима, херпесом и наследном предиспозицијом.
„Симптоми се испољавају на нижој температури ваздуха или у контакту са хладним предметима, притом није обавезно да је температура у минусу, могуће је да се симптоми испоље и на температури изнад нула степени Целзијуса“, тврди алерголог-имунолог Ирина Возжајева.
Најчешћи симптом је копривњача коју карактеризује појава осипа на кожи. У тежим случајевима могу се испољити симптоми такозваног ангиоедема са локалним отоком (очи или усне) или отоком опасним по живот (респираторни систем). Ређе манифестације алергије на хладноћу су дерматитис или прехлада.
„Методе лечења зависе од тога која се конкретно болест развила код пацијента. Ако се ради о лечењу копривњаче, примењује се неспецифична хипоалергенска дијета, употреба антихистаминика друге генерације, а у тешким случајевима – глукокортикостероида“, објашњава Возжева. У случају дерматитиса, користе се локални глукокортикостероиди (у облику креме, масти), као и заштитна средства.
Лекари саветују да се придржавате следећих правила да бисте смањили ризик од алергијске реакције у хладнијем периоду године:
мање времена проводите на отвореном хладном ваздуху
користите храњиву крему приликом сваког изласка напоље
користите блаже производе за кожу како бисте избегли исушивање
топло се облачите и не занемарујте капе и рукавице
купајте се и умивајте топлом водом
правилно се храните и искључите хладну храну
узимајте лекове против алергије по препоруци лекара
искључите лоше навике
проверите стање јетре и бубрега, као и штитне жлезде
Ако је алергија на хладноћу секундарна болест, на пример ако је узроковало нешто друго, онда ће решавањем примарног проблема ишчезнути и она. Али ако се говори о алергији као примарној болести која је изазвана генетским фактором или карактеристикама организма, то се данас не може лако и брзо излечити. Медицина се фокусира на ублажавање симптома алергије.