Ово су нека од питања на која подстиче представа „Конференција одсутних“, рађена у продукцији прослављеног немачког колектива „Римини протокол“, чија је премијера најављена за сутра увече у Народном позоришту у Београду, у оквиру Битефа.
У „Конференцији одсутних“ извођачи су гледаоци који су позвани да изађу на сцену и представе стручњаке који нису физички присутни на скупу. Локални гледаоци на почетку представе добијају текстове учесника конференције и прате како добровољци из публике преузимају идентитете одсутних говорника.
„Комад 'Конференција одсутних', заправо, слави присуство!То је позоришно искуство у којем публика контролише шта се на сцени дешава и како се дешава. То није само кокетирање са идејом учешћа, већ заиста зависи од активности публике. Оригинални извођачи су одсутни и како бисмо их представили, охрабрујемо оне који су обично пасивни да преузмуиницијативу. Током пандемије такође смо развили неке дигиталне формате и то је одлично поље за експерименте, али 'Конференција одсутних' је аналогна колико позориште може бити“, објашњава у разговору за Спутњик Хелгард Хауг, која уз Штефана Кегија и Данијела Вецела потписује режију овог комада.
Према њеним речима, након прилично дугог експериментисања, редитељски тим је изабрао деветоро људи који представљају ликове овог комада – учеснике конференције, а потом су блиско сарађивали са сваким од њих како би креирали обрасце њиховог представљања на сцени.
„Тако ће гледаоци ући у кожу: особе која изблиза познаје најдубљу бушотину на свету у Јакутску, лекара за фантомске болове, избеглице из Северне Африке која се насукала на Самосу чекајући одговор на своју молбу за азил, оснивача Покрета добровољног истребљења људи који сматра да би људи требало да напустепланету како би је заштитили, астронаута који се припрема за напуштање Земље, адвоката који заступа ратне злочинце на међународним кривичним судовима…“, наводи редитељка.
Сцена из представе "Конференција одсутних" Римини протокола - Битеф
© Sebastian Hoppe
Представа је до сада изведена у три немачка града – у Дрездену, у финансијској престоници Франкфурту и у једном мањем граду на западу земље.
„Публика се изузетно разликовала од веома конзервативне до авангардне, али учешће је на свим тим местима деловало веома добро. Мислим да публика врло рано схвата да је заиста важно шта ради, дапредстава није импровизација. Чак и кад је атмосфера у почетку била помало скептична, људи су ускоро почели да прижељкују излазак на сцену. Често имамо реакцију да они који нису учествовали на сцени касније жале због тога, јер схватају да је то посебно искуство и да је заиста забавно“, каже Хелгард Хауг.
Према њеним речима, фасцинантно је како се атмосфера током представе мења и како гледаоци покушавају да схвате да ли су неки делови комада унапред увежбани или нису.
„Заиста можете осетити како температура расте! То је узбудљива трансформација. И важно је повезати оно што се догађа у позоришту са спољним светом. Уосталом, представа говори о одговорности и улози сваке особе у друштву. Где и када је важно што сам активан, када и како учествујем и када сам потребан“, наводи редитељка.
У средишту ове игре налазе се људи који постају носиоци идеја и кроз игру преузимају како биографије стручњака, тако и њихова размишљања. На тај начин одсуствовање добија на значају, јер отвара простор за нова читања и неочекивана искуства.
На питање да ли је „одсуство“ постало један од кључних концепата савременог доба, услед пандемије, али и хроничног отуђења у дигиталном свету, ауторка каже:
„Удаљеност и одсуство током пандемије били су трагични и сви смо много патили и вероватно смо схватили колико су важни прави физички сусрети - тренутно је веома занимљиво доживети како се полако враћамо на ово и како смо добили друштвене деформације ... Позориште је место непредвиђених сусрета - место слављења различитости и изненађења и прилика за комуникацију о кључним питањима нашег друштва. Наша представа жели томе да допринесе“, наглашава Хелгард Хауг.