Наиме, како неки тумаче, полицији се дају већа овлашћења која би могла да угрозе права и слободе грађана.
Стручну јавност првобитно је усковитлала изненадна појава јавне расправе о Нацрту Закона о унутрашњим пословима, који би требало да замени постојећи Закон о полицији, а потом и њена краткотрајност од свега 20 дана, од 30. августа до 18. септембра ове године. Поређења ради, претходна јавна расправа о Закону о полицији трајала је око годину дана.
Спорни Нацрт Закона о унутрашњим пословима
Једна од кључних спорних одредби Нацрта полицији дозвољава биометријски надзор, односно омогућава приступ камерама с аутоматским препознавањем лица без судске контроле.
„У Европи нигде не постоји таква пракса, онако како је дефинисана у Нацрту закона. Десило се то да је полиција унапред купила опрему, инсталирала камере, па је сад само добила овлашћења да их користи. То је потпуно супротно од онога како тај процес треба да тече“, истиче за „Спутњик“ виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику Бојан Елек.
Нацртом је предвиђено и да презимена на униформама полицајаца буду замењена шифрама које чине комбинације слова и бројева, као и то да откривање идентитета полицајца на службеној дужности буде кажњиво новцем, што отежава утврђивање одговорности у немилим ситуацијама и новинарима ствара проблем у послу.
У Нацрту стоји и да право на употребу појма „Полиција“ имају МУП, Министарство одбране и полицијски синдикати, а остали субјекти само уз одобрење министра, што је изазвало комешање дела јавности који сматра да министар тиме добија овлашћење да било коју групу људи прогласи полицијом.
„Тај члан је, заправо, део ширих напора да се регулише проблем лажног легитимисања. Закон предвиђа казне за лажно представљање полицајаца, али мислим да нема потребе да се министру дају толика овлашћења да би се тај проблем решио, јер је то већ кривично дело. Не постоји пропорција између проблема и алата којим желимо да га решимо. Потенцијал за злоупотребу таквог члана је огроман, иако заиста верујем да нико у МУП-у не жели да политички одлучилац, неко ко ни не мора да има везе с радом полиције, одлучује о томе ко је полицајац, а ко није. То би било као кад би министар здравља одлучивао о томе ко је доктор, а ко није“, напомиње Елек.
Једна од спорних одредби Нацрта полицији омогућава приступ камерама с аутоматским препознавањем лица без судске контроле.
© Flickr / ep_jhu
Неопходна шира и дужа расправа
Елек предочава да Нацрт Закона не решава проблем уплива политике у оперативни рад полиције, иако постоје поједине измене везане за то и умањује јавност рада МУП-а, што се уочава кроз смањен број извештаја који је МУП дужан да објави. Он додаје да се у Нацрту конкурси за запошљавање своде на изузетак, док ће деца запослених у МУП-у добијати посао без конкурса.
„Све ове одредбе делују као да је полиција добила нова овлашћења којима постаје јачи апарат присиле, а с друге стране, грађани мање знају о томе како она ради и имају мање прилика да заштите своја права од поступајућих полицајаца. Апсолутно је неопходно да се поведе шира расправа и да се продужи време за јавну расправу, које је већ истекло“, наглашава Елек.
Међутим, Елек указује и на то да Нацрт доноси и одредбе које унапређују постојећи Закон — улога МУП-а у односу на Дирекцију полиције је прецизније одређена, сектор унутрашње контроле постаје независнији, антикоруптивни механизми су унапређени... Ипак, ако спорне одредбе не буду измењене, добре стране Нацрта пашће у њихову сенку.
После завршне јавне расправе о Нацрту Закона, из МУП-а су рекли да ће размотрити све резултате расправе у којој су учествовали представници државних органа, синдиката, невладиних организација, сектора безбедности и заштите људских права, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности...
„У извештају Влади ћемо доставити оно што сматрамо да су резултати јавне расправе. Надам се да ћемо до краја године успети да донесемо у Народној скупштини нови закон о унутрашњим пословима“, поручио је секретар Министарства унутрашњих послова Зоран Лазић.