Молекуларни облаци – региони у којима се формирају звезде – који су добили име по тим сазвежђима, окружују шупљину.
Али упркос тој интригантној чињеници, научници нису успели да утврде како је тачно настала шупљина.
„Стотине звезда се формира или већ постоје на површини овог џиновског мехура, шупљине... Имамо две теорије – или је једна супернова у језгру овог мехура истиснула гас напоље формирајући оно чему смо дали име супершкољка Персеј–Бик, или је феномен настао током милиона година уз дејство низа супернова“, каже Шмуел Бијали, постдокторски истраживач на Институту за теорију и рачунање у Центру за астрофизику са седиштем у Вирџинији, САД, који је водио студију.
Научници спекулишу да молекуларни облаци Персеја и Бика заправо нису засебне структуре у свемиру. Уместо тога, чини се да су настали из истог ударног таласа, након експлозије супернове.
„То показује да када звезда умре, супернова генерише ланац догађаја који на крају могу довести до рађања нових звезда“, рекао је др Бијали.
Истраживачи су открили празнину, односно шупљину или како је неки називају „свемирску пећину“, док су анализирали три-де мапе облика и величина оближњих молекуларних облака. Информације су добијене и захваљујући свемирској опсерваторији коју је покренула Европска свемирска агенција – Гаја.
Та мапа је сама по себи велики пробој, то је први пут да су молекуларни облаци уцртани као три-де. Раније су научници били ограничени на равне слике.
„Ове облаке смо могли да посматрамо деценијама, али никада нисмо знали њихов прави облик, дубину или дебљину. Такође нисмо били сигурни колико су облаци удаљени“, рекла је истраживач Кетрин Цукер, која је водила студију за њихову израду, а која је детаљно објашњена у посебном чланку објављеном у „Астрофизикал џурнал“, преноси РТС.
Чланак шупљину описује као гигантску сферну шкољку која формира звезду, а која је откривена три-де истраживањима и моделима.