Научни рад објављен је у часопису „Нејчер“.
Најмањи микропроцесор је величине зрна песка, не захтева погон нити мотор. Уместо тога, лети на ветру – слично пропелероидном семену јаворовог дрвета – и креће се попут хеликоптера кроз ваздух, преносе Риа Новости.
Инжењери који стоје иза ове микро-летелице осмислили су дизајн проучавајући јаворово и друге врсте семена које распршује ветар и обликовали невидљиву летелицу која има контролисану брзину падања. То помаже у стабилности лета, осигурава ширење по великој површини и повећава време интеракције са ваздухом, што је чини идеалном за праћење загађења ваздуха и честица болести у ваздуху, навео је у свом саопштењу тим који је радио на пројекту.
„То смо успели инспирисани идејама из биолошког света. Током милијарди година природа је дизајнирала семе са врло софистицираном аеродинамиком. Позајмили смо те дизајнерске концепте, прилагодили их и применили на платформе електричних кола“, рекао је у саопштењу Џон А. Роџерс, који је водио тим за развој уређаја.
„Еволуција је вероватно била покретачка снага софистициране аеродинамике. Ове биолошке структуре су дизајниране да падају полако и на контролисан начин, тако да могу да ступају у интеракцију са обрасцима ветра најдужи могући период. Ова функција максимизира бочну дистрибуцију путем чисто пасивних механизама у ваздуху “, додао је он.
Научници су такође црпели инспирацију из искачућих (поп-ап) књига за децу. „Тако можемо искористити најнапредније материјале и производне методе које користи индустрија потрошачке електронике за израду потпуно стандардних, равних дизајна налик чиповима. Затим их само претварамо у 3Д летеће облике по принципима који су слични онима у искачућој књизи“, рекао је Роџерс.
„Мислимо да смо престигли природу, барем у смислу да смо успели да створимо структуре које падају са стабилнијим путањама и при мањим крајњим брзинама од сличних семенки са дрвећа“, примећује научник.
Дизајнери су већ тестирали уређаје опремљене сензорима, изворима напајања који прикупљају енергију из околине, меморијом и антеном која може бежично преносити податке на паметни телефон, таблет или рачунар. У једном тесту су користили летеће микрочипове за откривање честица у ваздуху, а у другом за одређивање пХ водене паре и мерење сунчеве светлости на различитим таласним дужинама.