Према речима Милоша Симића, стручњака за некретнине, завршетак процеса легализације неће утицати на цену новоградње, али значајно ће снизити цену коришћених станова и кућа.
„У највећем броју случајева, легализацију чекају приватне куће које у просеку имају две до четири посебне јединице. Станови у приватним кућама, у ободном делу Београда, никако не могу бити конкурентни новоградњи, која је доживела прави бум претходних десетак година“, објашњава Симић, власник „Евроинвест пропертија“.
Саговорник Спутњика објашњава, легализацијом ових објеката додатно ће оживети тржиште некретнина.
Квалитет и позиција легализованих објекта у Калуђерици, Алтини, Борчи слабији је од новоизграђених објеката. Међутим, према речима нашег саговорника, бројним грађанима са слабијим примањима управо те некретнине могу да буду решење да изађу из подстанарских станова и себи обезбеде кров над главом.
„Заинтересовани купци ће имати основ — легализован стан да узму кредит од банке. Па за неких 40.000 евра моћи ће да се купи јефтина некретнина“, закључује Симић.
„Заинтересовани купци ће имати основ — легализован стан да узму кредит од банке. Па за неких 40.000 евра моћи ће да се купи јефтина некретнина“, закључује Симић.
Табела, тржиште некретнина 2021.
© Sputnik / Миленко Ковачевић
Нови закон ускоро у Скупштини
Из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре за Спутњик су потврдили да се припрема измена и допуна постојећег Закона о озакоњењу. О детаљима закона ће опширније причати када прође скупштинску процедуру, а то се очекује у наредних месец-два.
Како наводе, од два милиона предмета, до сада је решено 300.000 предмета. Корона је успорила радове, а држава је додатно ангажовала 850 људи на тим пословима, како би се процес легализације убрзао.
Нови закон жељно чекају и јединице локалне самоуправе. Према речима Живорада Милосављевића, председника општине Сопот, држава мора што пре да подвуче црту.
Како наводе, од два милиона предмета, до сада је решено 300.000 предмета. Корона је успорила радове, а држава је додатно ангажовала 850 људи на тим пословима, како би се процес легализације убрзао.
Нови закон жељно чекају и јединице локалне самоуправе. Према речима Живорада Милосављевића, председника општине Сопот, држава мора што пре да подвуче црту.
„Нама је циљ да све све грађевинске активности убаце у правни систем. Држава ће приходовати од накнада и такси, а грађани ће имати реалну слику стања на тржишту некретнина“, наводи Милосављевић.
Упрошћено озакоњење, мање „папира“
Како незванично сазнајемо, под новим Законом о озакоњењу објеката, брзу легализацију имаће оне некретнине које су изграђене до 2018. године. Објекти који су изграђени након тога не потпадају под легализацију.
Власник треба од катастра да прибави уверење о години градње, а да би завршио овај поступак, мора да има правни основ — доказ о пореклу, геодетски елаборат и пројекат затеченог стања.
Ако су објекти изграђени пре 1968. године, а унети су у земљишне књиге, онда не потпадају под легализацију ако постоји доказ о години градње. Процедура за легализацију стана идентична је као и за друге објекте када се ради о документацији.
Када је предмет озакоњење некретнина на селу, потребно је урадити геодетске радове и сакупити сву потребну документацију како би објекат званично био уписан у катастар.
Власници морају да легализују и своје гаражне објекте, а за то ће им бити потребан снимак изведеног пројекта, затим изјава одговорног пројектанта и власника, а јединице локалне самоуправе одређују цену легализације гаража.
Постоје примери који не подлежу легализацији као што су објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али се користи без употребне дозволе или када су објекти изграђени без грађевинске дозволе, која у време изградње није била прописана обавеза.Објекти који су подигнути на туђој земљи неће моћи да се озаконе.
Легализацији не подлежу ни објекти изграђени на неодговарајућој подлози као што је клизиште или мочварно тло или ако је објекат изграђен од несигурних материјала, али и објекти направљени на јавним површинама или оним предвиђеним за градњу објеката јавне намене.
Тренутно у Србији имамо око два милиона нелегалних објеката, а у међувремену локалне самоуправе су донеле 7.640 решења о њиховом рушењу.
Легализација за мале паре
Легализација за мале паре
Такса за легализацију објекта до 100 квадрата износи 5.000 динара, а 15.000 за куће од 100 до 200 квадрата, док је 20.000 динара за објекте који имају од 200 до 300 квадрата. Власници морају да издвоје 50.000 динара за породичне стамбене објекте површине веће од 300 квадрата.
Такса за легализацију објеката у износу од 250.000 динара плаћа се за стамбене зграде које се састоје од више станова, површине до 500 квадрата и комерцијалне објекте исте квадратуре.