„Недавно је америчка обавештајна заједница објавила свој извештај који је садржао врло нејасне, исполитизоване оцене што, наравно, није карактеристично за обавештајне службе и изгледа врло непрофесионално“, приметио је он.
Наришкин је ово приписао „кризи изазваној настојањима да се политизују активности америчке обавештајне заједнице“.
„Што се тиче наших знања, ми, наравно, покушавамо да пратимо ово питање. Али нисмо добили никакве доказе да је овај вирус настао у лабораторији. И зато се, наравно, придржавамо верзије... које се, по мом мишљењу, придржава и већина научне заједнице, да је овај вирус, наравно, рођен у природи“, објаснио је Наришкин.
Главни руски обавештајац је нагласио да би коначан одговор на ово питање требало да дају научници, посебно микробиолози и виролози.
О „хаванском синдрому“
Коментаришући такозвани хавански синдром, Наришкин је рекао да припадници руске обавештајне службе ни у једној земљи нису имали неуролошке симптоме сличне овом синдрому.
„Да ли су официри Спољнообавештајне службе доживели такав утицај у некој земљи – не“, рекао је он.
Одговарајући на питање да ли може да постоји оружје које би могло да утиче на мозак и нервни систем, Наришкин је приметио да су на Западу током совјетске ере вршена истраживања утицаја електромагнетних таласа на људски мозак.
„Почео сам да радим у тој области у совјетској научно-техничкој обавештајној служби и због тога сам био заинтересован за ово подручје научних истраживања и знам да је чак у то време Запад активно истраживао како електромагнетни таласи и осцилације могу да утичу на људски мозак, укључујући на који начин би могли да контролишу људски ум и утичу на његово понашање“, рекао је Наришкин.
Хавански синдром је низ неуролошких симптома, укључујући вртоглавицу, мучнину, главобољу и проблеме са слухом, који су у новембру 2016. примећени код неких запослених у канадској и америчкој амбасади у Хавани и њихових породица. Америчке власти су навеле да је у питању био циљани напад на њихове дипломате уз помоћ звучног оружја.
Сарадња на тему Авганистана
Наришкин је додао да Спољно-обавештајна служба сарађује са свим обавештајним службама у региону на тему Авганистана.
„Нормализација ситуације у Авганистану је у надлежности свих регионалних сила и земаља Централне Азије, Кине, Индије, Пакистана, Ирана и, наравно, Русије. С тим у вези, веома је важно да обавештајне службе раде заједно и морам рећи да сарађујемо практично са свим земљама које сам набројао“, објаснио је он.
Почетком августа талибани су појачали офанзиву против владиних снага у Авганистану. Милитанти су 15. августа ушли у главни град и преузели контролу над председничком палатом, а 16. августа су објавили да је рат у Авганистану завршен и да ће државно уређење бити одређено у блиској будућности. У ноћи 31. августа америчка војска напустила је аеродром у Кабулу, чиме је прекинуто скоро 20-годишње америчко војно присуство у Авганистану. Талибани су 6. септембра објавили да је и Панџшир, последња од 34 авганистанске провинције, прешао под њихову контролу. Следећег дана објављен је састав привремене владе Авганистана: на њеном челу ће бити Мухамед Хасан Ахунд, који је током прве владавине Талибана био министар спољних послова и налази се под санкцијама УН.