Микропроцесори величине зрна песка, опремљени изразито малим сензорима, изворима напајања, бежичним антенама и уграђеном меморијом, могу да прате загађење ваздуха, вирусе и друго, истиче часопис.
Нови летећи микрочип нема свој мотор, уместо тога, лови ваздушне струје, наводи се у чланку.
Истраживачи са америчког Северозападног универзитета, заједно са колегама из Кине, Кореје и Велике Британије, направили су вештачки микропропелер који му омогућава да остане у ваздуху што је дуже могуће при паду са велике висине, а такође осигурава контролу кретања на великој територији.
Главни аутор чланка Џон Роџерс, који је на челу тог пројекта, изјавио је да њихов циљ да омогуће малим електронским системима да лете како би омогућили дистрибуцију високофункционалних минијатурних електронских уређаја за мерење параметара из животне средине, праћење загађења, становништва или болести.
Прототип коначне верзије летећег микрочипа било је семе биљке Tristellateia са Мадагаскара.
„Мислимо да смо престигли природу, барем у смислу да смо успели да направимо структуре које падају са стабилнијим путањама и при нижим крајњим брзинама од сличних семена дрвећа“, истакао је научник.
Аутори су већ тестирали уређаје опремљене сензорима, изворима који прикупљају енергију из околине, меморијом и антеном која може бежично да преноси податке на паметни телефон, таблет или рачунар.