Доказано је да ову „мудрост“ могу и краве да науче. Група истраживача са Новог Зеланда и из Немачке се бавила изучавањем проблема утицаја балеге на екологију. Научници су веома креативно приступили проблему и покушали су помоћу специјалног дресирања да науче стоку да „иде у тоалет“.
Могуће је да ће ова тема код неких научника изазвати смех, али према информацији која је објављена у часопису „Current Biology“ након питања који је задао један од учесника емисије о екологији на новозеландској телевизији - да ли је могуће краве научити да користе тоалет, научници су озбиљно схватили идеју и кренули у реализацију.
Према чланку који се појавио у листу „Блумберг“ научници су дошли до веома охрабрујућих резултата. Аутори публикације су изјавили да у случају да се теле од малих ногу учи да иде у тоалет на тачно одређено место, онда је могуће да ће ова навика код њега заувек и остати.
Из текста чланка се може видети да су научници користили класичан начин дресуре. Они су телиће обучавали хигијенским правилима помоћу хране, тако што су их сваки пут награђивали када су услед физиолошких потреба пролазили кроз врата како би дошли до места које је предвиђено за тоалет. Успели су да дођу до добрих резултата за само неколико недеља. После тога је већина телади која је прошла курс наставила да користи тоалет.
„Крава иде у тоалет. То је веома ефектна новост, код нас су дресери и медведе обучавали да возе бицикл. Колико је ефикасно овакво васпитање краве у погледу проблема са екологијом?“, постављено је питање зоологу и експерту у области сточарства Михаилу Матвејеву.
„Медвед на бицикли – то је само за циркус, тешко да се ове навике могу негде другде користити. А крава која зна да користи тоалет то би могло да буде корисно, а не може да шкоди. Чак се може рећи и да читавој планети доноси корист“, рекао је експерт.
Ствар није у естетици, нити у класичним портретима наших крава са прљавим боковима који не миришу пријатно, нити у густо минираним пољима и путевима од балеге којима пролазе стада. Важнија је та чињеница да крава која пасе производи „бинарно хемијско оружје“.
Свака кравља балега, када на њу падне крављи урин засићен азотом, почиње интензивно да ослобађа амонијак. Ову хемијску реакцију ми можемо лако приметити по карактеристичном мирису. Међутим, сам тај мирис није толико опасан. Проблем је што амонијак пролази у земљу и воду и загађује их. Поред тога, у реакцији са ваздухом се формира азотни оксид. Управо ово хемијско једињење је један од значајних састојака озлоглашених гасова са ефектом стаклене баште, који се налази одмах после угљендиоксида и метана.
Американци су пре неколико година спровели истраживање којим су открили да азотни оксид чини нешто мање од 10 одсто гасова са ефектом стаклене баште. Свима је јасно да су гасови из стаклене баште кривци онога што се дешава последњих деценија у глобалном загревању, што ће уједно стварати и много проблема човечанству у будућности. Због тога су научници дошли до закључка да ако краве буду редовно ишле у тоалет на места где је то превиђено, онда ће се мање и наша планета загревати.
Друго је питање, колико се реално могу спроводити ове методе васпитавања. На Новом Зеланду су телићи били васпитавани тако што је један човек радио са једним телетом што је у широј примени у великим сточарским задругама тешко примењиво. У будућности ће се видети да ли је ова навика успела да продре до сваког телета на свету.