То каже дугогодишњи дописник листа „Политика“ из Немачке Мирослав Стојановић, који за Спутњик анализира резултате избора у тој земљи који су одржани у недељу.
Коалиција „Семафор“ најизгледнија
Коалиција „Семафор“ која је, као и остале које су се помињале („Јамајка“ или „Кенија“), названа по бојама странака које би је чиниле, била би састављена од социјалдемократа (СПД), либерала (ФПД) и Зелених.
Међутим, како напомиње Стојановић, преговори ће бити дуги и тешки због програмских и идеолошких разлика између партија, поготово са либералима.
„Социјалдемократе готово да немају додирних тачака са њима. Штавише, имају веома опречне погледе у социјалној политици. Либерали се залажу за оштре финансијске резове. Социјалдемократе су за ширење социјалних права и помоћи и либерали их оптужују да умеју само да троше новац, али не и да га стварају. Либерали су странка која је блиска крупном капиталу и индустрији“, истиче Стојановић.
Више додирних тачака СПД има са Зеленима, а уз то су већ једном и били у коалицији, у време док је канцелар био Герхард Шредер, а министар спољних послова Јошка Фишер, додаје наш саговорник.
„Они из те владе имају добро искуство. Њихова коалиција је доста добро функционисала и то је нека врста залога са којим Олаф Шолц, лидер социјалдемократа, може да рачуна у примамљивању да Зелени уђу у владу“, напомиње Стојановић.
Флертовање између странака почело је још током изборне ноћи, а већ дан након избора најављени су састанци страначких руководстава свих партија. Немачки парламент Бундестаг мора да буде конституисан најкасније до 26. октобра, тако да ће три странке пожурити да преговори што пре почну и да их интензивирају како би влада била формирана што пре.
Осим „Семафор“ коалиције, аналитичари су помињали још могућности формирања коалиције „Јамајка“, коју би чиниле демохришћани (ЦДУ/ЦСУ) са Зеленима и ФПД, или коалиције „Кенија“, која би подразумевала удруживање две најјаче странке, СПД и ЦДУ/ЦСУ, са Зеленима.
Копредседници Зелених Аналена Бербок и Роберт Хабек
© AFP 2023 / JOHN MACDOUGALL
Међутим, покушај да се формира коалиција „Јамајка“ већ је једном пропао 2017, када су овај покушај „торпедовали“ либерали и Ангела Меркел је још једном била принуђена да формира велику црвено-црну коалицију.
Велика коалиција готово искључена
Могућност велике коалиције сада је готово искључена, каже Стојановић.
„Три велике коалиције у четири мандата Ангеле Меркел обиле су се о главу и једној и другој страни. Социјалдемократе готово да су изгубили ваздух у чврстом Меркелином загрљају, али су изгубили и конзервативци. Из једног изборног круга у други осипало се чланство и падали су проценти“, каже он.
Коалиција „Кенија“ би зато била велика коалиција — проширена Зеленима.
Највише гласова на изборима у Немачкој добили су социјалдемократе (СПД) и њихов кандидат за канцелара Олаф Шолц, док се хришћанске демократе (ЦДУ) сада већ бивше канцеларке Ангеле Меркел суочавају са најтежим дебаклом у својој историји. СПД освојила је 25,7 одсто гласова, а савез ЦДУ и њихових баварских католичких савезника Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) 24,1 одсто. Трећепласирани су Зелени са 14,8 одсто освојених гласова, четврти су либерали који су освојили 11,5 одсто гласова. За њима следе ултрадесничарска АфД са 10,3 освојених гласова, док су на последњем месту наследници источнонемачких комуниста, Левица, са 4,9 одсто освојених гласова.
Странка Ангеле Меркел доживела је пад од скоро девет одсто. Осим њих, пад су доживели АфД од 2,3 одсто и Левица од читавих 4,3 одсто. За разлику од њих, рејтинг социјалдемократа порастао је за 5,2 одсто, Зелени су порасли за 5,8 одсто, а либерали за 0,7 одсто.
Гафови Меркелове и Лашета допринели победи Шолца
Социјалдемократски лидер Олаф Шолц је остварио, како Стојановић каже, право мало чудо — кренуо је из понижавајуће позиције, са свега 15 одсто подршке грађана, а резултат од више од 25 одсто добијених гласова осоколило је најстарију странку у Немачкој.
„Догодило се нешто као васкрсење посустале странке, која је некада, поготово у време Вилија Бранта, била веома моћна“, констатује наш саговорник.
Паду Хришћанских демократа и њихових природних партнера, баварских католика из Хришћанско-социјалне уније, допринела је и сама Ангела Меркел. Прво је пре две године за наследницу изабрала Анегрет Крамп-Каренбауер, која је после непуних годину дана била принуђена да се повуче.
Лидер ЦДУ Армин Лашет
© AFP 2023 / INA FASSBENDER
Почетком ове године, за вођу Хришћанских демократа изабран је Армин Лашет, за кога се показало да није личност од формата који би могао да својој странци осигура победу на изборима, иако има велико политичко искуство. И он је направио неколико озбиљних гафова, од којих Стојановић помиње два — смејао се иза леђа председника Немачке Франка Валтера Штајнмајера док је овај разговарао са жртвама разорних поплава и био је оптужен за плагијат.
„Овај дебакл се једним делом, иако је тренд пада конзервативаца био незаустављив из једног изборног циклуса у други, може приписати и њему“, каже Стојановић и додаје да се није снашао током кампање која се због епидемије вируса корона углавном базирала на телевизијским дебатама, у којима је Олаф Шолц бриљирао.
Зелени ће гласније заговарати косовску независност од Меркелове
Док су Зелени и ФПД партије са највећим коалиционим капацитетом, ултрадесничарска АфД тог капацитета уопште и нема. Једини покушај да ЦДУ уђе са њима у коалицију у појединим источним покрајинама пре неколико година одсечно је пресекла Ангела Меркел. Упркос паду ова странка остаје друга најјача партија у источнонемачким покрајинама Саксонији и Тирингији.
Ако у коалицију уђу Зелени, добиће Министарство спољних послова и, према Стојановићевим речима, може се очекивати да покрену теме неугодне за регион у којем се налази и Србија. То су еколошке теме и поштовање људских права и слобода. Зелени такође гаје велики анимозитет према Русији и Кини.
Уз то, ако се узме у обзир да је известилац Европског парламента Виола фон Крамон један од најватренијих заговарача независности Косова и Метохије, високи функционер Зелених, може се очекивати да ће се Немачка, као и за време Ангеле Меркел, држати става о Косову као независној држави. Разлика је у томе што би Зелени косовску независност заговарали нападније и гласније, истиче Стојановић.