Ова изјава председника земље која је највећи светски финансијер експлоатације угља и изградње термоелектрана, према лобистима против фосилних горива који баш угаљ карактеришу као најпрљавије гориво, означена је као победа бораца против климатских промена.
Треба, међутим, имати у виду да кинески председник није одредио временски рок за окончање тог финансирања у иностранству. Као и то да је раније већ објавио да ће Кина 2060. године постати климатски неутрална. Дакле, да ће се скоро још четири деценије кинеска економија заснивати и на коришћењу угља.
Баш то, кинеска економија, трн је у оку многих који се често крију иза залагања за спречавање климатских промена.
А кинеска економија, која угрожава лидерство САД на позицији најјаче економске силе света смета и многим другима – не само Вашингтону. Између осталог и зато што је Кина највећи финансијер на планети – не само сиромашних већ и богатих земаља.
О томе шта најновија изјава кинеског председника значи за Кину и свет, у еколошком и економском смислу, у данашњој „Енергији Спутњика” Јелица Путниковић разговара са професорком Факултета политичких наука др Драганом Митровић, оснивачем Центра за студије Азије и Далеког истока ФПН.