Репортер портала „Чикаго трибјуна“ Ник Кајнделспергер одушевљен је тим сендвичем и посебно сомуном, па каже да је само држање сендвича са ћевапима из „Киоска Балкан Стрит Фуд“ мало чудо.
Сендвичи су заправо дело кувара Немање Милуновића, који је стекао искуство у чикашком ресторану „Прајм и Провижн“ и затвореној пекари „Литл Гоут“. Он је с братом Марком покренуо „Киоск Балкан Стрит Фуд“ и нашао се у општој чикашкој помами за ћевапима.
Све је почело од њихове жудње за храном на којој су одрасли у Београду. Њихова породица преселила се у САД пре више од 15 година, а они су све чешће причали о ћевапима на жару са Балкана.
„Стално смо причали о томе како желимо да отворимо нешто што одговара нашем пореклу“, рекао је Милуновић. „Стално сам говорио свом брату: ’Мислим да ће (балканска храна) постати популарна у Чикагу’“, рекао је Немања за "Чикаго трибјун“.
И био је у праву, и то много пре него што су извесни чикашки ћевапи освојили награду „Ридерс Чојс“ за најбољи нови сендвич 2020. године.
Иако су браћа желела одмах да отворе ресторан, одлучили су да прво крену сигурним путем и испробају ствар са „Ејвондејл Клауд Кичен“, заједничким кухињском простором који се користи искључиво за преузимање и доставу, концепт који је постао веома популаран током пандемије.
Репортер Ник Кајнделспергер каже да је Немањин сомун најмекша и најваздушастија верзија хлеба коју је икада пробао.
А овај кувар добар је у изради теста и пецива, будући да је завршио француску школу за пециво у Чикагу, а потом и „Пастри Академи бај Амари Гишон“ у Лас Вегасу.
Која је тајна његовог сомуна? Пуно воде – 80 грама воде на сваких 100 грама брашна, због чега је тесто невероватно лепљиво.
„Тако га је тешко обликовати, али ја то волим“, причао је Милуновић, објашњавајући да се тесто јако лепи, па захтева брзину и преданост.
Што се тиче атрактивне шаре, Немања је одлучио да је дода у последњој секунди. „Само сам хтео да ставим свој потпис на тај хлеб“, рекао је он.
Кувар је пажљиво размишљао о свакој компоненти сендвича. За припрему говеђих ћевапа каже да се углавном придржава оригиналне, једноставне рецептуре.
„Традиционални ћевапи зачињени су само сољу, бибером и белим луком. Користим мало паприке, али неки људи је додају превише, заједно са другим зачинима.”
А тајна добрих ћевапа, каже, јесте време. „Смеса мора да ферментише преко ноћи у фрижидеру“, рекао је он. „Не можете само самлети говедину и одмах је употребити. Мора да се одмара најмање 24 сата.”
То, пише Ник, помаже да се објасни невероватна „скакутава“ текстура ћевапа из тог киоска. Месо се не распада када га загризете већ се спаја у изузетно сочну целину.
Уз описан сомун и ћевапе, сендвичу (8,95 долара за пет, а 14 долара за десет) није потребно много улепшавања. Хлеб добија кајмак, а затим се напуни на коцкице нарезаним луком, који сваком залогају даје хрскав и оштар шмек. Уз њега иде посуда ајвара, пише одушевљени Американац.
Исти сомун користи се и за сендвич са прженом пилетином, који је толико велики да се једва може подићи једном руком. Уз хрскаву пилетину, Милуновић додаје хрскаву салату од купуса, киселе краставце и урнебес, српски премаз од фета сира и туцане паприке.
Још један хајлајт је сочни сендвич с печеном јагњетином. Да не би био сув, кувар нарезано јагње ставља у софт од печења.
Милуновић се нада да ће ускоро напустити „кухињу у облаку“ и отворити ресторан од цигле и малтера, али не зна када ће то тачно моћи да оствари. Највише од свега жели да комуницира са људима који уживају у јелима српске кухиње, пренео је портал ДДЛ.