Екипа СР Југославије се тада окитила златном медаљом, Литванија је била друга, Хрватска трећа, али њени играчи нису сачекали интонирање химне за победника.
Мршић је покушао да оправда тај потез.
„Већ после меча за треће место причало се да неће свирати 'Хеј, Словени', већ 'Боже правде', ако Југославија освоји. Неко је причао са Врдољаком и он је рекао да треба да останемо на постољу, да се не повлачимо...“
Али...
„Финале се завршило како се завршило, дошли су Литванци у једном тренутку и рекли да ће се повући са постоља, било је доста полемика због суђења. Онда се и ми повлачимо!“
Ствари су се, међутим, промениле и за све је „крив“ човек који је дочекао Николу Јокића у Денверу – Артурас Карнишовас, бар према речима Мршића.
„Карнишовас долази и говори да су Литванци добили наређење да морају да остану на постољу. Ми смо већ донели одлуку, данас сигурно не бисмо, али је трећина Хрватске била окупирана тада“, истакао је Мршић.
Карнишовас, некадашњи први оперативац Денвера, клуба за који наступа Никола Јокић, а сада шеф кошарашких операција Чикага, никада није говорио о наводном случају и разговору са хрватским играчима.
Како год било, Хрвати су тада сишли са победничког постоља и никада се на њега нису вратили, упркос чињеници да су у потоњим годинама имали одличне саставе и велике шансе за добре резултате.