Портер ће поменуту цифру зарадити кроз наредних пет година уколико испуни све услове у уговору и буде део једног од три најбоље петорке НБА лиге ове сезоне.
Уколико се то не деси, а шансе су велике да неће, он ће добити „само“ 172 милиона у поменутом периоду, што је 34,4 милиона годишње.
Он се тиме придружио колегама са драфт класе из 2018. године – Луки Дончићу, Треју Јангу и Шеју Гилџусу-Александру – који су претходно такође добили максималне продужетке сарадње од својих екипа.
Међутим, док су сви гласно подржали Далас, Атланту и Оклахому на уговорима које су дали својим младим звездама, бројни аналитичари и навијачи су осули паљбу по Денверу.
Мајклу Портеру јуниору је прошла сезона била друга у каријери. Имао је много успона и падова, али је на крају оставио генерално одличан утисак.
Утисак који не вреди ни 34, а тек ни потенцијалних 40+ милиона долара годишње, али истовремено оставља простора за оправдање потеза Нагетса, екипе која је својевремено критикована јер је тада максималних 148 милиона долара дала Николи Јокићу, сада МВП-у лиге.
Портер је сезону завршио са 19 поена и 7,3 скока по утакмици, шутирајући преко 40 одсто за три поена.
Са поменутом далекометном статистиком, односно са преко 40 одсто при шуту за три у прве две сезоне у лиги, придружио се елитном друштву играча којима је то успело у каријери, а чине га само Стеф Кари и Клеј Томпсон, асови Голден Стејта који важе за једне од најбољих шутера свих времена.
Сада већ двадесеттрогодишњи кошаркаш има изузетан нападачки потенцијал, може да игра на позицијама „три“ и „четири“, а истакнут атлетицизам чини га добрим партнером у нападу са Николом Јокићем, алфом и омегом игре Грумења.
„Волим да играм са Јокићем. Мислим да он учи да игра са мном. Када 'сечем' одбрану као данас мислим да му дајем доста велику мету. Мислим да се то њему свиђа“, рекао је Портер једном приликом.
Упркос шанси да буде нападачки још убојитији него што је тренутно, Портерову игру чини и много недостатака, пре свега дефанзивно.
Иако је прошле сезоне значајно напредовао у том сегменту, Портерова одбрана и сам ангажман нису нешто о чему се пише у позитивном светлу, док му преглед игре и доношење одлука такође нису јача страна.
А ту је и неизбежни страх од повреда, које су га у претходне две сезоне заобишле, иако се у једном тренутку, док је био на колеџу, момак који је студирао на Мизурију плашио да никада неће постати професионални кошаркаш.
„На Мизурију сам ишао код неколико киропрактичара и сећам се да ми је један нешто наместио, па ми се бол преместио са леђа на кукове, а ја сам се питао: 'Шта се дешава?'. Киропрактичар ми је рекао 'да се нови мишићи подешавају'. Тако сам се осећао наредна три дана и онда сам видео да ми се нога смањује... Опет сам се запитао: 'Шта се дешава?'“, присетио се Портер приликом једног интервјуа и наставио:
„Покушао сам да скачем са леве ноге на тренингу и нисам могао уобичајено високо. Тада сам знао да нешто стварно није у реду, а то се десило дан пред нашу прву утакмицу против Ајове. То је била најстрашнија ствар икада“.
Због поменутих проблема Портер није дебитовао више од годину дана након што је драфтован од стране Денвера 14. пиком 2018. године, а тренер Мајкл Мелоун га је интегрисао у поставу по шаблону „миц по миц“.
Портер је први пут бљеснуо 3. јануара 2020. године када је против Индијана Пејсерса постигао 25 поена успут погодивши 11 од 12 упућених шутева, да би у августу исте године одиграо тада рекордних 44 минута и меч завршио са 37 поена (12/16 из игре) и 12 скокова.
Током претходне сезоне имао је све више и више сјајних партија, али је неретко и подбацивао. Додуше, мање него раније, што је показало да је спреман да напредује и да учи на својим грешкама.
Дефинитиван закључак након Денверовог потеза да му да огроман новац је да Портер сигурно толико не вреди, али то није оно на шта је франшиза из Колорада рачунала, већ је то потенцијал који он поседује.
Управо је на томе и заснована кључна тачка његовог уговора, пошто ће Портер управо наредне сезоне, када се то уопште не очекује, морати да се нађе у једном од три најбоља тима сезоне како би добио максималну исплату свог уговора.
Разлика између максималног и „обичног“ уговора је 35 милиона долара (207, 172) – и то представља још један у низу ризика не само за Портера, већ и за Денвер.
Ризиковали су тиме што су Јокићу дали максималан уговор и он је постао МВП.
Ризиковали су тиме што су Мареју дали максималан уговор и он је постао Ол-стар играч.
Сада су направили још један велики ризик тиме што су Портеру дали исти новац који је, примера ради, Далас дао потенцијалном МВП-у Луки Дончићу.
Да ли ће им се исплатити ова ризична инвестиција на коју их је дефинитивно охрабрио расплет у случају „Јокић“? У оваквим ситуацијама не вреди паметовати и прогнозирати, већ је једино што преостаје – сачекати.