Комплексност религије
Северни народи не воле баш да откривају своје тајне, посебно ако је реч о култовима. Многи сматрају да су племена која насељавају територију Русије имала примитивна веровања. Ипак, недавно су научници оповргли то веровање.
Експерти новосибирског Института археологије и етнографије су током експедиције по Југри у сеоским колибама у Березовском рејону нашли необичне ритуалне предмете, међу којима су и војнички шлемови који су неколико пута били већи од обичних.
„По величини они се могу назвати и витешким. Овај војнички атрибут нису стављали на главу, већ на леђа коња приликом жртвовања. На реликвији је нацртано сунце као симбол божанства Мир-Сусне-Хум“, рекао је историчар Аркадиј Бауло.
У првих хиљаду година наше ере Ханти и Маси су населили десну обалу реке Об. У XV веку су развили материјалну и духовну културу — укључујући језик и религију. Бавили су се ловом и риболовом, а јужније где су живели Манси су гајили стоку и обрађивали земљу.
То је верзија научника, док Ханти и Маси описују своју историју кроз митове о стварању света, према којима је свет створио врховни бог Нуми-Торум. Он је наредио птици гњурац да три пута зарони на дно Светског мора како би дохватила плодну муљ. У божјим рукама плодна муљ се брзо ширила и ускоро се појавила земља. Како би је учврстио, Нуми-Торум је на њу бацио драгоцени појас. Према легенди, тако је настао Уралски гребен на коме су првобитно живела племена.
Врховни бог поделио свет на три сфере: небо, земљу и подземни свет. Читав простор је повезан пролазима. Митско Светско дрво повезује земљу и небо, док земљу и подземни свет дели велики понор. Ипак, треба нагласити да лутање међу световима није свакоме дозвољено. Ханти и Маси су сматрали да је то привилегија само богова и шамана.
Богови као људи
Према митологији, врховни бог је прво желео да направи људе од дрвета ариша. Међутим, направио је велике менкве (људождере) којима и данас Ханти плаше непослушну децу.
Међутим, дуги покушај да се људи направе од дрвета врбе намазане глином је успео. Међутим, брат Нуми-Торума злобни Кул-Отир је заменио фигуре људи, зато се људски род показао као слаб. Сви недостаци становника Југре се приписују мрачном богу.
Човек је прво био бесмртан, смрт су сматрали сном после кога је живот поново почињао. Зашто је, по митовима, вечни живот изгубљен – то је тема о којој научници и даље расправљају.
Научници су имали две теорије. Према првој, врховни бог Нуми-Торума је имао сина Мир-Сусне-Хума. Из неког разлога народ га је више волео него оца. Због тога их је врховни владар претворио у смртнике.
Према другој верзији, крив је зли Кул-Отир. Легенда каже да је једном богу пришао пас чији је власник умро. Како би га оживео, бог је посаветовао пса да на главу покојника стави труло дрво, а на ноге – камен. Међутим, Кул-Отир је намерно збунио пса тако да је он урадио супротно.
„То је распрострањен мит о смрти. Људи су почели да умиру због грешке која је направљена на почетку стварања света. Према Ханти-Мансијском миту, ‘неправилан’ је хришћански обред према коме се сандук укопава у земљу“, објашњава етнограф Владимир Петрухин.
Одавде потиче и један интересантан феномен. Научници су открили да су аутохтони становници Југре остављали сандуке да их сви виде. Поред су стављали одећу коју је носио покојник. Сматрало се да су ствари заувек повезане са покојником. Поред тога су стављали чамац или санке у зависности од периода године. Сматрали су да би то требало да олакша пут у загробни свет.
Мртви су сведоци
Предмети, које су научници пронашли у гробовима, указују на то да религија Ханта и Маса није била баш тако једноставна, како се чини.
Током 2017. године су поред града Горноправдинска у Ханти-Мансијском региону археолози пронашли вредан предмет који је сачуван у гробници, а направњен је од стабла ариша. Највероватније је направљен средином XIX века.
„Земља од глине је била одлична изолација против влаге. Захваљујући томе могло је да се открије велики број органских материјала који је добро сачуван“, рекао је руководилац Југорске археолошке и етнолошке лабораторије Александар Кениг.
Он је навео да приликом откривања гробова нису пронађени хришћански предмети. То сведочи о самосталности религиозне традиције северних народа чак и након њиховог уласка у састав Русије.
Годину дана касније Новосибирски музеј је открио артефакте из налазишта поред села Сузун. Пронађене су бронзане фигуре старе око 1,5 хиљада година које су биле одлично сачуване. Према мишљењу научника оне су коришћене у погребним обредима. Важно је да ово налазиште није једино.
„Раније су овакви артефакти пронађени на територији садашњег Алтајског краја. Њих има много на територији Новосибирске области, али много северније од наших ископина“, рекао је руководилац археолошке експедиције Сергеј Росљаков.
Он наводи да се са сигурношћу може рећи да вераска традиција Ханта и Манса није ограничена областима на којима они живе, већ је веома утицала и на суседне народе.