Дело које повезује Грке и Србе: Рат за независност и препород нације

Спасојевићева књига промовисана је у оквиру манифестације „Дунавфест“, чије је овогодишње издање посвећено 200. годишњици почетка грчког устанка против турске владавине. Сви догађаји ове дводневне манифестације, па и представљање Спасојевићеве књиге, одиграле су се управо у простору Куле Небојша, у којој се од 2010. налази музеј посвећен страдању једног од инспиратора грчког устанка, Риги од Фере.

Стварање модерне грчке државе од Риге од Фере до Венизелоса

„Рига од Фере у ланцима и оковима, гледао је у исто ово небо изнад нас – некад звезде, некада облаке, чуо је шум Саве и Дунава, које и ми сада чујемо, и не можемо а да не осетимо велики и страшан терет сећања и историје, управо док смо овде, на овом месту. Стих нашег певача да за идеале гину само будале јесте можда атрактиван, али је погрешан. Наум и судбина Риге од Фере шапатом је пре више од двеста година прошла кроз целу Грчку - која није имала телефоне, радио, телевизију… али је оно што је он хтео, слободу, имало снагу јачу од свих направа. Није било Грка који то није чуо“, истакао је Спасојевић на промоцији.

Према ауторовим речима, Рига од Фере једна је од две симболичке висинске тачке његове књиге. Друга је Елефтериос Венизелос.

Књига Душана Спасојевића "Грчка - рат за независност, стварање државе и препород нације"

„Један је идеалиста и револуционар, други прагматични политичар. Обојица универзални, Балканци и Европљани, а истовремено аутентични Грци. Један су другоме били потребни, иако су живели у различито време, да би се остварило њихово заједничко дело - слободна Грчка. Први је као „првомученик“ и својеврсни пророк тај процес започео, други га је, после 120 година, као велики политички вођ заокружио“, рекао је Спасојевић.

Испод лука који су својим делом створила ова два велика Грка пролази историја грчког народа, додао је он.

Против ревизије историје

Дужност сваког доброг амбасадора је да ствара добар дух између две земље, земље у коју је послат и земље коју представља, а Спасојевићева књига је, пријемом у грчкој и српској јавности већ побудила пажњу и тиме раширила добар дух између две земље и два народа, рекао је Миле Бјелајац, директор Института за новију историју.

„Ова књига јесте нешто што свим заинтересованима, било да су обични туристи, било да прате догађаје у Грчкој треба да помогне и да их заинтересује да сами траже даље. Ово је готово уџбеник јер представља како је и због чега грчки народ кренуо да се ослобађа на исти начин као што то кренуо и српски народ. Каква је то била империја када више нису имали избора, него да се дигну на устанак“, рекао је Бјелајац и додао да је слика данашњег времена креирање ревизије историје – шаблон који се промовише је да некадашње империје, Аустроугарску и Османско царство, представља као беневолентне, мултикултурне заједнице које су крупним корацима кренуле у модернизацију.

29 Септембар 2021, 21:10

Такав тренд је представљао Османско царство у далеко лепшим бојама него што је било и тако је постало нејасно откуда ослободилачки покрети на Балкану.

„Кроз овај грчки пример можемо лакше да разумемо какав је био карактер турске окупације и тог времена и на нашем, српском простору“, казао је Бјелајац.

Спасојевићева књига, добро написана и добро утемељена, доноси све што је потребно за разумевање модерне грчке државе и нације, рекао је историчар Милан Ристовић. Штавише, према његовим речима, у књизи се наводе сличности и разлике између српске и грчке револуције. Оно што је карактеристично за грчку историју, али и за друге балканске народе, борба за националну еманципацију био је процес дугог трајања и протезао се кроз читав деветнаести век. У Грчком случају, он је почео 1821, а завршио се тек после Другог светског рата, када су Додеканези, до тада под влашћу Италије припали Грчкој.

„То је био процес који није био везан само за национално ослобођење. То је био процес, а то видимо из Спасојевићеве књиге, који се разливао у различите правце. Различите групе грчких идеолога и бораца често су биле сукобљене око тих концепција. Он указује и на изузетно важну улогу великих сила. Та улога остала је као карактеристика практично комплетне грчке политичке историје све до после Другог светског рата – руска партија, француска партија, британска партија… Ту су и различита схватања да ли је та борба уопште исплатива. Велика је разлика у размишљањима грчких препородитеља који су били школовани у Француској, Италији или Великој Британији од оних који су седели у Цариграду“, истакао је Ристовић.

Грчка прва променила мапу Европе после Бечког конгреса

Према речима новинара Бошка Јакшића, Спасојевић историјски детаљно, а списатељски јасно пружа драгоцен допринос историјама Грчке, Србије, Балкана и Европе.

„Аутор нас враћа у столећа балканских револуција против османске владавине, отворено Првим и Другим српским устанком и грчком борбом за независност, која је започела као национални покрет, да би кулминацију доживела у пролеће 1821. Грчки устанак је био први успешно завршен устанак за независност од Османске царевине у Европи. Када је успостављена, Краљевина Грчка прва је променила мапу Европе после Бечког конгреса. Управо тај покрет маса постао је ковачница у којој су се калили и на крају створени савремена грчка држава и национални идентитет данашњих Грка“, оценио је Јакшић.

Спасојевић нас књигом подсећа да су стране силе одувек одређивале судбину, како грчког, тако и свих других балканских народа, настојећи да њихове међусобне односе уреде према сопственим империјалним интересима.

„Проблеми са којима смо данас суочени су готово истоветни, без обзира на све промене које су се у међувремену догодиле. Ово је књига историје која, као и православље, повезује Грке и Србе, али и књига у којој нас аутор вешто наводи да размишљамо како се ствари у односима великих сила не мењају, па тако и на Балкану. Борба за независност и слободу остала је мање-више иста као што је пре два века изгледао грчки пут до независности“, рекао је Јакшић.