Србија је под заставом Југославије 2002. у сада већ култном четвртфиналу победила амерички „Дрим тим“, а нешто касније и постала првак света.
О овом успеху наших кошаркаша се и дан-данас присећа са осмехом, а све до недавно нико није знао шта је претходило историјском подвигу Карија Пешића – новог-старог селектора репрезентације – и његових изабраника.
Неколико занимљивих анегдота открили су тадашњи репрезентативци у раније објављеном документарном филму „Златни момци“ емитованом на Радио-телевизији Србије.
„Гледали смо пуно снимака, много је било скаутинга, било је напорно, али смо имали дозу хумора, па чак и ироније. Буде ти смешно, зна чак и да те мотивише. Сећам се да смо имали састанак где је (Пешић) буквално пао на под и почео да се ваља: борите се, погините, умрите...“, присетио се Игор Ракочевић и додао:
„Ја сам се толико најежио да нисам знао шта се дешава. То нас је невероватно мотивисало, то је најупечатљивији састанак који сам икада у животу имао“.
Исто је потврдио и Жарко Чабаркапа.
„(Рекао нам је) шта хоћете, да вас молимо, пузимо? И онда је стварно почео да пузи“.
Један од хероја победе над Американцима био је Милан Гуровић, који им је тројкама затрпао кош, али мало ко је знао да је пред меч имао посебан третман због директног дуела са чувеним Реџијем Милером.
„Поменуо ми је Реџија Милера једно хиљаду пута у року од 24 сата. Знаш како, и ја сам човек, па ми је дозлогрдило. Хајде, 1001. пут да ми понови, сећам се јер сам био испод коша на истезању. Кад Кари иде, има обичај да жваће жваку, ако је рашири до земље, нервоза је на максимали. Ако иде десетак центиметара, онда је онако... Није нервозан. Иде према мени и свира хармонику“, присетио се Гуровић и наставио:
„Реџи Милер...“.
„Добро, коуч, шта са ћу с њим?“.
„Јеси ли спреман да играч против Реџија?“.
„Ја? Коуч, опусти се. Дај ми шансу, па ћеш да видиш“.
Гуровић је открио и да је пред меч добио лекцију од Пешића.
„Ја сам рекао да ћемо их поцепати, а онда се окренуо и рекао 'свашта'“, казао је Гуровић, који је Америма убацио четири тројке из шест покушаја за укупно 15 поена.
А, било је и песме...
„Владе Дивац нам је унео у главу да звиждућемо 'Марш на Дрину'. Ми смо то оберучке прихватили и мотивисали се да изађемо из тунела“, открили су некадашњи шампиони света у емисији „Златни момци“.
Након победе над САД у четвртфиналу пао је Нови Зеланд у полуфиналу, а у борби за злато побеђена је Аргентина у још једном класику. На крају је све завршено великим слављем у нашој земљи које је најбоље описао нови-стари селектор.
„Тај дочек на аеродрому, па пут до Скупштине, па тај шпалир на путу до чувеног балкона, то је било толико емотивно да ми и дан данас срце заигра када помислим. Као да је Тито дошао у она нека давна времена. Владало је огромно одушевљење као последица више ствари. Иза наше државе је било бомбардовање и све што је то пратило. То злато и то славље били су еликсир за душу наших људи. Када год ме неко пита за Индијанаполис, увек кажем исто: да нисам то доживео, био бих много сиромашнији“, рекао је Пешић једном приликом за „Спортски журнал“ и додао:
„Када победиш увек си срећан и радостан. Не осваја се Светско првенство сваке године. Али све што се десило после тога, било је много вредније. Сав труд и рад су добили неки други смисао. То одушевљење, емоције, љубав, респект и то славље... Била је то огромна сатисфакција за све нас“.
Србија од те 2002. године није била шампион света. Најближе је дошла 2014. када је у финалу поражена управо од репрезентације САД (129:92).
На најскоријем Мундобаскету, одржаном у Кини 2019. године, Орлови су потпуно подбацили и на крају заузели пето место, али успут победили (додуше, никад слабије) Американце.
Да ли ће наши кошаркаши поново бити најбољи на планети (као и да ли ће бити новог ваљања по поду) остаје да видимо, а долазак Карија Пешића би сигурно требало да буде корак ближе томе. Наредно Светско првенство на програму је 2023. у Индонезији, Јапану и Филипинима, а пре тога на програму је ЕП 2022. године, са којег Кари, такође, има златну медаљу.