Пешић, човек који је нашој земљи донео титуле европског и светског шампиона почетком овог века, враћа се у Србију после 19 година.
Пешић је прве успехе са репрезентацијом уписао као селектор млађих категорија, био је првак Европе са кадетима и јуниорима, а са чувеном генерацијом коју су чинили, између осталих, Владе Дивац, Дино Рађа, Тони Кукоч, Александар Ђорђевић, постао је и шампион света.
Представљање Пешића могли сте да пратите уживо уз Спутњик.
Председник КСС Предраг Даниловић је на почетку конференције за медије пожелео добродошлицу новом селектору, али је онда дошло до комичне ситуације када је Пешић покушао да се обрати јер је техника затајила.
„Да држим у руци или да устанем? Ево, како председник има тон, а ја немам? Ево, сад ћу и ја добити тон“, рекао је Пешић уз свој чувени осмех.
„Ја сам здрав и у добром стању, биће нам потребно среће, али што се каже, што више радим имам више среће. Ја се радујем што сам поново тренер репрезентације, оно што сте желели, то сте и добили, говорили сте да кошарка треба да припадне кошаркашима, ево, ту смо, ту су Ненад Крстић, Златко Болић, Драган Тарлаћ, Саша Даниловић, сви смо ми неки кошаркаши били, потичемо из света кошарке. Ослоните се на нас, дајте нам мало подршке, биће онда среће и спортских резултата“, рекао је Пешић.
Он је потом навео да је било потребно мало више времена да за договор са Кошаркашким савезом Србије.
„Ја сам увек говорио да у КСС треба да постоји професионални тренер, сада имате професионалног тренера који ће да буде ту највећи део живота. Не само у канцеларији, већ и на терену, ако сам у канцеларији онда не радим, ако сам ван зграде значи да сам у послу и да радим. Било је испитивања јавности, видео сам да је јавност поприлично задовољна предлозима и онда смо донели одлуку“.
Пешић је истакао да воли и да је срећан што је опет у Србији.
„Добио сам подршку од породице и то је најважније. Када је син Марко чуо, питао ме је шта чекам, он је то емотивно доживео, супруга Вера је рекла да је једино што немамо је медаља са Олимпијских игара. Имам довољно циљева и мотива од породице, па ћемо да видимо...“