Свијажск се налази на месту где се река Свијага улива у Волгу. Удаљен је 30 километара од Казања.
Према легенди, узвишење на коме је касније никао Свијажск, запало је за око Ивану Грозном док се враћао из неуспешног похода на Казањ. Острво му се учинило повољном стратешком тачком, те је цар одлучио да направи утврђење, под носом непријатеља. Дрвену тврђаву су направили код Углича, а затим демонтирали и спустили Волгом до одредишта.
У мају 1551. године руска војска и радници су се искрцали на острву. Даноноћно је радило 75.000 људи, а за мање од месец дана на узвишењу усред реке никло је војно утврђење које је по размерама било веће чак и од московског Кремља. Град-тврђава прво је назван Иван-град, затим Новоград-Свијашки.
Руске снаге су заузеле Казањ 1552. године, а ово утврђење је у томе играло велику улогу.
У 18. веку град се сматрао упориштем духовности и лепоте, док је све економске и административне функције преузео Казањ.
Данас је Свијажск прозор у прошлост. У граду нема јавног превоза, индустрије нити савремених грађевина – само живописна природа реке и многобројни архитектонски споменици. Недавно је завршена велика реконструкција острва-села. Недавно је острво спојено са копном насипом преко кога је направљен пут до обале Свијаге.
На острву има свега 20 старих грађевина од којих су четири цркве из 16. и 17. века.
Бисер острва је црква Свете Тројице (1551. година), први православни храм у Средњем Поволожју и једина грађевина сачувана из времена Ивана Грозног.