Грејхаунд или велики енглески хрт је врста пса која важи за једног од најбржих на свету и може да достигне брзину и до 70 километара на сат.
Обновљена флота
Први ће у групу ући разарачи „Доналд Кук“ и „Томас Хаднер“. Командант снага америчке морнарице на Атлантику, контраадмирал Брендан Маклејн, саопштио је да су посаде бродова специјализоване за лов на подморнице. Касније ће им се придружити разарачи „Саливанс“, „Кол“ и „Гревели“ . У зависности од мисије, „Грејхаунд“ би могао да добије појачање ─ вишенаменске подморнице или патролне авионе.
Оперативна спремност бродске групе очекује се до јула 2022. године. Бродови ће бити базирани у Мејпорту и Норфолку и налазити се у сталној борбеној готовости.
„Бродови ће ускоро моћи да обаве читав низ задатака, укључујући праћење активности руских подморница на Атлантику и заштиту Сједињених Америчких Држава на мору“, рекао је Меклејн, додајући да посаде очекују дуге заједничке обуке како би разарачи деловали као целина.
Стратешка претња расте из дана у дан, упозорио је амерички контраадмирал. Наши кључни ривали не штеде време ни новац за развој новог оружја и технологија опасних по САД и у таквим условима потребно је деловати проактивно, нагласио је.
Оперативна група постаће део Друге флоте која је обновљена 2018. године. Она се током Хладног рата супротстављала совјетским подморницама на Атлантику и распуштена је након распада СССР-а. „Грејхауд“ ће бити прва редовна оперативна група.
„Хајка“
Главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски подсетио је да Америка од 1980-их стално гради и модернизује разараче класе „Арли Берк“.
Према његовим речима, они имају прилично озбиљно противподморничко оружје ─ ракетне системе РУМ-139 ВЛ-АСРОК који уништавају подводне мете на удаљености до 20 километара. Осим тога, постоје и торпедни системи.
Експерт је нагласио да разарачи увек делују у блиској вези са поморским патролним авионима, посебно са авионима П-8 „Посејдон“. Њихов задатак је да утврде приближну локацију мете. Након тога, како кажу у Пентагону, почиње „хајка“.
Подручје се окружује хидроакустичним бовама, бродови претражују сектор по сектор, постепено сужавајући круг претраживања. Током рата принцип рада је да откривена подморница бива уништена. Међутим, ван ратног стања бродови покушавају да одрже стални хидроакустични контакт са подморницом.
Разарачи по правилу прате траг подморнице у паровима ─ смењујући се, објашњава Мураховски. Како каже, „то је стара игра“.
Шта стоји иза одлуке Америке?
Раније су амерички адмирали више пута упозоравали да руске подморнице наводно све више улазе у воде које је Вашингтон одувек сматрао својом територијом.
Према речима стручњака, Вашингтон није „из ведра неба“ најавио формирање радне групе „ловаца“. САД сматрају да су руске подморнице са ракетним системом „Калибар“ директна претња бродовима и обалској инфраструктури.
Ситуација за Американце ће се закомпликовати када руска морнарица почне масовно да добија хиперсоничне „Цирконе“, пише аутор и истиче да Пентагон зна да данас једноставно нема чиме да се заштити од тог ударног система.
Аутор чланка подсећа да Америка признаје и да Русија уме да прави готово нечујне подморнице које је изузетно тешко открити. Примера ради, ту спадају „Јасен“ и „Варшавјанка“.
Још прошле године је амерички вицеадмирал Ендрју Вуди Луис изјавио да је Пентагон изгубио доминацију на Атлантику. Према његовим речима, Москва користи опрему са „смртоноснијим системима наоружања“, што отежава припрему америчке морнарице за операције. А ван граница главне атлантске поморске базе амерички морнари не осећају се безбедно.
Пентагон посебно забрињава перспективни беспилотни подводни апарат „Посејдон“ са нуклеарном бојевом главом и практично неограниченим дометом.
Експерти „Форбса“ већ су га назвали „подморницом деценије“.