РЕГИОН

Светозар Маровић: Ђукановићу није било мјесто на Цетињу током протеста

Бивши предсједник Скупштине Црне Горе и некадашњи функционер Демократске партије социјалиста Светозар Маровић изјавио је да црногорском предсједнику и лидеру ДПС-а Милу Ђукановићу није било мјесто на Цетињу током протеста који су организовани због устоличења митрополита Јоаникија.
Sputnik
„Предсједник треба да мири, да буде предсједник свих грађана, а не да буде на таквим догађајима“, казао је Маровић у интервјуу са Владимиром Павићевићем у емисији „Патриотске игре“ на телевизији „Адриа“.
Навео је да је 1997. године са Ђукановићем молио упокојеног митрополита Амфилохија да им омогући састанак са патријархом Павлом.
Како је казао, комунизам се преко Закона о слободи вјероисповијести хтио осветити Црној Гори.
„Али, цркву не можете подржавити, нити ставити под катастар. Често се говори да је светосавље у Црној Гори наметнута идеологија, а историја биљежи да је Митрополија црногорско приморска имала највише цркава Светог Саве”, истакао је Маровић.
Према његовим ријечима, персонализација политике је карактеристична за Црну Гору.
„Ми политику везујемо за личности. То је наслиједила Црна Гора из патријахализма“, сматра Маровић.
Говорећи о почетку 2019. године када је и почела прича о Закону о слободи вјероиповијести, Маровић каже да тада Ђукановић није рачунао на његов савјет за стање око цркве.
„Било је много разлога да тај закон не може проћи. Погрешно су све процијенили“, додао је Маровић.
Навео је да му у Црној Гори недостају гробови испред Цркве Светог Стефана и пријатељи.
„Недостају ми они којима ја недостајем. Недостајем често и сам себи“, казао је Маровић.
Говорећи о Подгоричкој Скупштини, Маровић је навео да се не може оспорити легитимитет те одлуке. Како сматра, и бјелаши и зеленаши су били за уједињење, само што су зеленаши жељели да се сачувају неки елементи црногорске државности, али тада то вјероватно није било могуће и због утицаја међународног фактора.
Кад је у питању осјећај да су Црногорци дио српског народа, Маровић истиче да је већина православног народа имала тај осјећај припадања српском роду, а Црногорци су били јер су живјели у Црној Гори. Он је казао да је и краљ Никола имао ту тезу да су Црногрци међу најбољим Србима.
Маровић је казао да је Црна Гора комплексна, да се њоме не може управљати ако је не познајете.
Он је рекао да су на Цетињу приликом устоличења митрополита Јоаникија највише протестовали људи који нијесу вјерници, који немају никакве везе са вјером.
„Имали смо онда слике у Беранама гдје је хиљаде и хиљаде људи мирно и достојанствено поздравило и патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија и устоличење Методија. Цетиње јесте пријестони град, али није Цетиње само Црна Гора, и на Цетињу не мисле сви исто“, каже Маровић.
Он је истакао да су литије, чији је главни инспиратор био митрополит Амфилохије, биле као неко ходочашће свих незадовољних људи у Црној Гори. Конкретан повод био је Закон о вјероисповјести, али на литијама су били сви они који су жељели пружити отпор и који су били незадовољни, додао је Маровић.
Маровић је казао и да је за то да се на Ловћену обнови Његошева капела. Како је навео, он је додао да није за рушење Маузолеја, али да би капелу требало вратити на Ловћен јер је она симбол слободе и духовности Црне Горе.
Мило испунио обећање, постао господар брда и шуме
РЕГИОН
Милова „банана“ борба за слободу: Боље да страда због „Стаљина“, него због „магарца“
Коментар