СРБИЈА

Враћају ли се редови за визе испред амбасада

Безвизно путовање, вероватно најзначајније достигнуће у односима Србије и ЕУ, постало је спорно након вести да је у Бриселу покренута расправа о суспензији овог режима услед пораста незаконитих боравака и неоснованих захтева за азил грађана Западног Балкана, Молдавије, Грузије и Украјине. Враћају ли се редови за визе испред амбасада?
Sputnik
То питање се намеће након писања ЕУ „Обсервера“ о интерном документу Европске уније, у који је овај портал имао увид, у коме се наводи да су Србија и Албанија сврстане међу 10 најпроблематичнијих земаља када је у питању поштовање безвизног режима, због чега Немачка сматра да би Европска комисија требало да подсети да је покретање Механизма за суспензију безвизног режима реална опција.
Визе за боравак у земљама ЕУ до 90 дана укинуте су за грађане Србије, Црне Горе и Северне Македоније у децембру 2009, а за грађане Албаније и Босне и Херцеговине 2010, а према речима Милана Игрутиновића из Института за европске студије, опција укидања безвизног режима чини се као мало вероватна.

Враћају ли се редови за визе

„У споразумима из 2009. године постоји начин да се суспендује такозвани бели визни шенгенски режим и то уколико се у неком краћем року увећа број неоснованих боравака и захтева за азилом за више од 50 одсто. То је са једне стране математика, а са друге политика. Политички, ако се настави тај интерни притисак неколико земаља-чланица, од којих се најчешће помиње Немачка, али и Француска и Италија и ако се остале државе сагласе са тим, онда ће то пре постати тема за разговор са званичницима у Београду и другим земљама које се у овом контексту помињу, да се види како државе на терену могу да реагују на то и како да помогну Европској унији да се задржи овакав визни режим“, објашњава Игрутиновић.
То би, како додаје, сасвим сигурно били неки логични први кораци у решавању овог проблема, па би зато био веома изненађен да Брисел не крене овим путем и у неком кратком року ипак суспендује постојећи режим и врати визе.

Брзопотезно укидање виза био би лош сигнал

У Немачкој је, преноси Обсервер“, регистрован велики пораст „прекршаја неовлашћеног боравка“ из Албаније, Молдавије и Украјине, упркос укупном паду прошле године због пандемије.
„Јако је тешко проценити који је утицај пандемије која је донела ограничења начина путовања, такозване ковид пасоше и разноразна друга ограничења, као и до које се мере то политички прелива на тему путовања држављана балканских земаља у ЕУ. Ипак, мислим да су у Бриселу, али и осталим престоницама попут Берлина, Париза и Рима, свесни да би неко брзопотезно враћање виза било веома лош политички сигнал, па ми се не чини да ће они дозволити да та тема добије ту врсту значаја и да буде подигнута на тако висок политички ниво у овом тренутку“, каже Игрутиновић.
У том контексту, додаје саговорник Спутњика, треба имати на уму и да грађани који имају косовска документа, углавном Албанци са Косова, немају безвизни режим, упркос обећањима која им Европска комисија даје годинама.
„Упркос томе што су они имали да испуне одређене услове и на неки начин су и их технички испунили, читав низ земаља у Европској унији блокира омогућавање безвизног режима. Тиме је заправо дат врло битан политички сигнал, па ако би Европска унија кренула да сада укида безвизни режим и земљама Балкана у којима је он већ етаблиран, то би послало сигнал о значајно другачијем политичком односу Брисела према овом простору, који се онда прелива и на спољнополитичке односе и на цео етос тог присуства Европске уније на Балкану, односно на њену жељу да се прикључимо и нашу земљу да нас ЕУ интегрише. Просто, коштало би превише уколико би се они одлучили на тај корак без тих међукорака који се тичу сарадње са националним властима у Београду, можда сутра у Тирани или Скопљу“, оцењује Игрутиновић.
Стога се, закључује он, може очекивати да ће се дијалог везан за неовлашћене боравке и неосноване захтеве за азилом повести на том нивоу и да ће српска администрација, пре свега Министарство унутрашњих послова, предузети кораке како би се одагнала опасност од укидања безвизног режима.
Коментар