То се десило протекле недеље, када је дипломата САД Габријел Ескобар недипломатски спровео налог Стејт департмента и упркос противљењу званичника Брисела постројио преговараче у седишту ЕУ.
Док трају лажи да Москва шири своју „хибридну политику“ широм Балкана (одвратне ли конструкције), Ескобар лично ногом отвара врата Милорада Додика и брутално прети санкцијама ако, практично, Република Српска не капитулира.
То се десило баш после нове косовске преговарачке битке у Бриселу, кад је амерички специјалац помислио да би у „победничком заносу“ могао у једном дану да реши сва питања која „оптерећују Балкан“ на евроатланској агенди, па је долетео у РС и од Додика добио вербални шамар и приземљење.
Хипнотишућа мантра
Док се годинама подгрева иста хипнотишућа мантра да Русија кочи Србију и балканске земље на путу ка ЕУ и да Владимир Путин лично саплиће регион на осунчаном европском друму, водеће државе Европе директно и сурово шаљу поруку да Западни Балкан не виде у чланству у Унији.
Ту огољену информацију су у бриселским документима пронашли и обелоданили протекле седмице западни, а не руски „хибридни“ медији, који тобоже предано раде на ширењу антиевропског расположења у Србији и окружењу.
Свету прети енергетска криза, руски гас у Србији
Док се перманентно подмеће и шири идеја да Србија, осим малигног утицаја, не добија буквално ништа друго из Русије, кроз цеви „Балканског тока“ ове недеље кренуо је руски гас, који преко наше земље иде даље ка Мађарској, чланици ЕУ.
То се дешава баш у тренутку кад целом свету прети нова жестока енергетска криза и када је већ извесно да ће од количине и цене гаса у државама зависити и њихов даљи економски напредак, али и посрнуће.
Док се Русија годинама оптужује да својим погубним утицајем жели да укине демократију у Србији, малтене да поништи парламентарне и вишепартијске тековине, представници Европског, а не руског парламента, директно учествују у преговорима власти и опозиције о изборним условима.
То се дешава протеклих дана, када европски посредници, а не руски, практично потврђују договорена изборна правила и поручују ванпарламентарној бојкот опозицији да је даље неучешће у изборима потпуно погрешно.
Спутњиков невиђени утицај
Док се Спутњик, као једини руски медиј у Србији, оптужује за невиђени пропагандни утицај на целом Балкану (хвала свима на тим формулацијама), на десетине западних и прозападних медија који имају телевизије, новине, портале — свакодневно и без ометања намећу своју слику јавности у Србији.
То се дешава и протеклих недеља, када медијске подружнице западних централа покушавају некако да прогурају готово имбецилни и комични извештај немачког „извештача“ Томаса Браја, који ипак, иако су му намере супротне, суштински хвали моћ Спутњика, оптужујући нас да преламамо балканске мозгове у корист некаквих мрачних сила у Москви.
Ово је само неколико актуелних примера језиве хипокризије којом се замлаћује јавност и коју су, на срећу, готово сви већ одавно прозрели.
Осим оних који по задатку или за плату морају да понављају као папагаји реплике из сценарија написаног у ратним централама апгрејдованим да наставе умишљену историјску и цивилизацијску борбу против Русије.
Али, баш онако како су у холивудским филмовима током Хладног рата приказивали зле, наивне и смотане Русе, тако данас овде често изгледају западни суперхероји ангажовани да победе истог „великог непријатеља“.
Само што ово није филм.
А ни Бајденов војник Ескобар није баш Брус Вилис, па да једним потезом, у истом дану, реши све проблеме и победи Србе и Русе.