Од древних Викинга до Иље Рјепина - Како се градио руски народ / видео /

Шта у Москви можемо да сазнамо о каменом добу, Викингзима и другим преломним периодима руске и светске историје? У разговору за Спутњик одговоре на ова питања дају директор Државног историјског музеја Русије Алексеј Левикин и заменица директора Третјаковске галерије Татјана Гафар, који су српску престоницу посетили у оквиру манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији“.

Лаврушенска улица 10 једно је од незаобилазних адреса за све љубитеље уметности које је пут довео у Москву. На овој знаменитој адреси налази се чувена Третјаковска галерија, ризница ремек-дела руске ликовне уметности, која нам представља дела Иље Рјепина, Василија Поленова, Ивана Шишкина, Виктора Васњецова, Исака Левитана, Валентина Серова и других великих руских сликара.

Ипак, пуни назив Третјаковске галерије – Сверуско уметничко удружење Државна Третјаковска галерија – упућује нас на још много адреса, не само у Москви, него и широм Русије, јер су у њеном саставу и бројни спомен-музеји руских сликара, као и „Нова Третјаковка“, у којој су изложена дела модерне и савремене руске уметности.

Третјаковска галерија поседује, поред осталог, изузетну колекцију дела Василија Поленова, једног од највећих руских сликара пејзажиста, чије радове настале током његовог боравка у Србији, сада може да погледа наша публика у Музеју поште.

На изложби која ће бити отворена до 7. октобра посетиоци могу да сазнају како је Василије Поленов, који је учествовао у Српско-турском рату као добровољац и ратни дописник, односно илустратор, видео Србију, а пре свега њену прелепу природу и људе.

Василије Поленов је у историји уметности, међутим, познат као један од највећих руских сликара пејзажиста, миљеник чувеног Павла Третјакова, који је многе радове овог уметника откупио за своју галерију.

„Поленов је био близак с Иљом Рјепином, ког је Павле Третјаков такође веома волео и скупљао његова дела. Третјаковска галерија има прилично велику колекцију Поленовљевих дела, а један од наших бисера пејзажног сликарства – визиткарта града Москве – јесте слика Василија Поленова 'Московско двориште'“, каже у разговору за Спутњик заменица директора Третјаковске галерије Татјана Гафар.

Она, међутим, подсећа да се веома озбиљна колекција дела овог сликара чува у Спомен-музеју Поленово у Тулској области Русије, који је смештен у кући саграђеној према сликаревом нацрту.

„То је предиван предео, с погледом на реку Оку, који обухвата још неколико објеката, међу којима је и сликарев атеље. Третјаковска галерија све асоцира пре свега на адресу Лаврушенска улица 10. То је зграда коју је 1850-их година купио Третјаков и тамо скупљао своју колекцију. Ипак, људи у галерију долазе пре свега да би видели уметничка дела. Ту се не може увек разумети и судбина уметника, сагледати његова породична историја, како је стасавао његов таленат, ко су му били потомци. Због тога позивамо људе да посећују и наше спомен-музеје, јер тамо могу да сазнају више управо о њиховим судбинама“, напомиње Татјана Гафар.

Третјаковска галерија ове године обележава јубилеј – 165 година од оснивања, односно од дана када је 1876. године чувени руски колекционар и покровитељ уметности набавио свој први рад.

„У оригиналној колекцији Павла Третјакова је 1892. године, када се обратио Московској думи како би поклонио граду своју збирку, било више од 2.000 уметничких дела. Сада их је већ око 200.000. Међутим, треба упамтити и име његовог рођеног брата Сергеја Михајловича, који је прикупљао дела западноевропске уметности. Управо је Сергеј Третјаков делио жељу старијег брата да дарује своју колекцију Москви, у чему га је спречио његов изненадни, рани одлазак те 1892. године. Павел Михајлович је одлучио да обједини свој музеј и Сергејеву колекцију, у којој је било више од 300 дела западноевропске уметности, и да заједничку галерију преда на дар Москви“, напомиње Татјана Гафар.

Говорећи о Сергеју Третјакову, она напомиње да је његово занимање за западноевропску уметност, пре свега за радове припадника такозване „барбизонске школе“, али и академска дела, подстакло и друге руске колекционаре, попут браће Морозових, Сергеја Шчукина и других, да у Русију доносе врхунска уметничка дела из Европе.

Један од бисера Третјаковске галерије јесте и портрет Фјородра Михајловича Достојевског, дело руског уметника Василија Перова.

„Портрет је настао почетком седамдесетих година 19. века, када је Достојевски писао 'Зле духе'. То је најпознатија представа писца - лик који одмах искрсава у мислима када се говори о Достојевском. Он седи и као да гледа унутар себе, како су о том портрету писали други истакнути уметници, попут Крамског. То је изванредан поглед, стиснуте руке показују његову концентрацију, осећања, емоције“, каже Татјана Гафар.

Портрет Достојевског није изложен у сталној поставци Третјаковске галерије, али је у плану да у овој години, када се обележава 200. година од његовог рођења, буде приређен низ програма који ће привући пажњу публике на тај портрет и на самог писца.

Изузетан доживљај и прегршт утисака и знања нуди и Државни историјски музеј из Москве, који је учествовао у организацији изложбе о генералу Черњајеву, приређене у Историјском музеју Србије у оквиру „Дана духовне културе Русије у Србији“.

Ова институција, како каже њен директор Алексеј Левикин, располаже читавим комплексом предмета који сведоче о животу Михаила Черњајева, истакнутог руског војника из 19. века, који је учествовао у свим великим догађајима и био на свим жариштима у том столећу – од Средње Азије, преко Крима и Кавказа, све до Балкана, укључујући Србију.

„Комплекс Черњајева чине, с једне стране, документи, писма и фотографије. Део тог материјала музеју је 1920. године предала генералова кћерка. Реч је о 30 уникатних предмета повезаних с његовом делатношћу, то су његове награде, познато златно оружје које је добијао за храброст. Поред тога, имамо и веома богат картографски материјал који сведочи о догађајима на Балкану, и то не само у 19. веку, већ и у претходним столећима, а тиче се ослободилачких ратова у којима су непосредно учествовали руска армија и руски добровољци, подржавајући своју словенску браћу“, каже Алексеј Левикин.

Колекција Државног историјског музеја Русије има око пет милиона јединица, које обухватају период од петог миленијума пре наше ере до данас.

„Ми нисмо само национални музеј руске државности, ми смо музеј цивилизације на територији Руске Федерације. Имамо и одличне колекције ликовних материјала, сликарства, древног руског сликарства, које броје више од 600.000 јединица. Наравно, избор је другачији и ликовни споменици код нас су уједно и представе давних историјских догађаја. Посетиоци Историјског музеја се одмах сусрећу с делима Васњецова, односно с његовим познатим представама каменог доба. Серов је илустровао легендарну Битку на Куликовом пољу, то је фриз, а уметник Семирацки је илустровао време Викинга“, истиче Алексеј Левикин.

У Државном историјском музеју тренутно је постављена изложба о Викинзима, који су одиграли веома важну улогу не само у историји Русије, него и целе Европе.

„Као што показују последња истраживања, они су имали неке националне, племенске црте, али то су пре свега били људи које је спајала професија трговаца и веслача, оних који управљају пловилима. Чак постоји мишљење да је име 'Русь' потекло од шведског термина 'русти' који се односи на веслаче на броду. Желели смо да прикажемо улогу Викинга у стварању древне руске државе, јер сада практично више и нема сумње да та прва династија великих кнезова, а потом и руских владара – Рјурика - има норманско порекло“, напомиње Левикин.

Највећи део ове изложбе чине археолошки споменици из самог Историјског музеја, који има девет археолошких експедиција.

„Једна од најпознатијих ради на територији Гнездова.Ту је била лука на обалама Дњепра на којој су бродови с Балтичког мора одмарали након тешког пута. Они су затим ишли Дњепром ка Црном мору и Византији. У том насељу су били и Нормани, и Викинзи, и Словени... На изложби су представљени и споменици који су постали део колекције Историјског музеја још у 19. веку, познати Црни гроб, кнежевска гробница из 10. века, поред Чернигова“, напомиње Левикин.

Према његовим речима, реч је о некима од највреднијих споменика из историје и културе Викинга, због чега су често били излагани и на другим великим изложбама посвећеним Викинзима, у Лондону, Данској, Берлину.

Историјски музеј из Москве има и изузетну колекцију посвећену раном средњовековном периоду, која поред археолошких споменика, садржи и изузетну рукописну колекцију, не само древног руског, него и других језика.

„У колекцији Историјског музеја чува се и библиотека, која обухвата и византијске рукописе, укључујући и чувени Хлудовски псалтир, познат у целом свету, али и споменике древне српске писмености, на ћирилици и глагољици“, наводи Левикин.

У овом музеју раскошно је представљена и епоха Петра Првог, затим епоха женског управљања у 18. веку, а посетиоци су у прилици да виде и обиље докумената и предмета који сведоче о златном веку руске књижевности и његовим великанима, попут Пушкина, Гогоља, Тургењева, Достојевског, Толстоја.