Поскупљење енергената уздрмало је европску економију, па је од један од кључних фактора зашто је инфлација у еврозони достигла највиши ниво у последњих 13 година – 3,4 одсто за месец септембар.
Аналитичари сматрају да инфлацију узрокује пораст цена енергената и на основу тренда раста упозоравају да ће нервоза на тржишту, вероватно, потрајати током целе зиме.
Велики утицај на потражњу за енергентима ће, наравно, поред потреба потрошача и цена имати и даљи ток пандемије вируса корона, која је већ оставила трага на свеукупну економију.
Узнемирени су грађани и потрошачи из сектора привреде, као и политичари који најављују мере, којима ће, како се надају, сузбити ефекте поскупљења струје и гаса. Чине то, наравно, да би умирили гласаче. Али поскупљење енергената може имати несагледиве последице на појединачне економије свих држава, целе ЕУ, као и земаља које су ван ове породице европских народа.
Како превазићи ову монетарну кризу у ЕУ, хоће ли се и колико она „прелити“ на друге земље, Србију посебно, у данашњој „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговара са проф. Др Гораном Радосављевићем, директором ФЕФА Института и професором на ФЕФА факултету.