Док у Србији влада несташица пелета, тај енергент је поскупео за 15 до 20 одсто у односу на прошлу сезону. Исто толико су поскупели и брикети и огревно дрво. У малопродаји цена пелета је од 24.000 до 28.000 динара за тону, у зависности од врсте и квалитета. Цена кубног метра сечених дрва је од 7.000 до 7.200, а исцепаних од 7.500 до 7.800 динара.
У домаћим фабрикама пелета нема, јер су га, како кажу, извезли, а тамо где га има цена је виша због скока цене сировина. Нека стоваришта имају залихе, али већина, која тај енергент набавља сукцесивно, сада има муке да дође до њега. Једни произвођачи тврде да ће га имати до краја октобра, а други до краја године. Због тога су стоваришта принуђена да набављају пелет из Украјине, који је, како тврде, најскупљи, а који потрошачи избегавају да купе.
Због чега је поскупео пелeт
Скок цене пелета за стручњаке није изненађујућа вест, зато што су цене неких грађевинских материјала у свету скочиле за чак 400 одсто због велике потражње и зато што Србија, како кажу, више није богата дрвећем – пошумљеност је свега 25 одсто, а у Европи је у просеку око 40 одсто.
„Велика је потражња за паркетом, даскама и резервном грађом, јер је у свету ‘упумпано’ 14 хиљада милијарди долара да би се покренула привреда. Чим је велики новац у оптицају, одмах скачу цене сировина и све остало. Несташица је наступила зато што нема довољно резервне грађе, а чак и котлови се ложе на пелет, што је бесмислено. Немамо ми толико шуме да бисмо користили и дрво, али се то чини стихијски. Неко чује да се то ради, па и он почне“, појашњава потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић за „Спутњик“.
Свега 25 одсто Србије је пошумљено
© Sputnik / Спутњик
Родић предочава да се пелет из Србије најчешће извози у Италију и Немачку, а да се увози из Украјине, јер у тој земљи, као и у Румунији, има много букових и храстових шума, од којих се пелет за ложење прави.
„Немамо квалитетан угаљ. Имамо лигнит који је јако лош, а добар угаљ се увози из БиХ, мрки угаљ. Сад га нема и људи прелазе на пелет, који им је и мало ‘чистији’. Огревно дрво се користи за шпорет, евентуално фуруне, а пелет се сипа у дозатор и целу ноћ греје. Већу калоричну вредност има него класично дрво, јер је доста сув, тако да је већи проценат искоришћења пелета него дрвета“, предочава Родић.
Грађани и даље за пелeт
Ђорђе Ж. из Београда, који већ девет година користи пелет за огрев, каже да ће, упркос поскупљењу, наставити да употребљава тај енергент, пре свега зато што је и даље јефтинији од струје, али и због других његових предности:
„Прво, због тога што је доста ‘чистији’ од угља. Друго, складиштење је доста једноставније у односу на дрва. Треће, не мора одмах да се узме количина за читаву сезону. Увек може да се купи по један, два или десет џакова, ако зафали. За грејање на пелет је потребан велики почетни капитал, али се кроз неколико година исплати“.
Иако прогнозира да ће цене сировина током ове и следеће године и даље расти, Родић предвиђа и да ће цене огревног дрвета и пелета у Србији пасти када за огрев, уместо тих енергената, буде почео да се користи кукуруз.