Филм „Божји човек“ је снимљен у америчко-грчкој копродукцији, а светску премијеру имао је на Међународном филмском фестивалу у Москви, где је добио награду публике у главној категорији. У нашим биоскопима публика ће моћи да га гледа од 14. октобра.
„Нисам имала идеју да правим филм о светитељу иако ме те теме занимају, али онда сам наишла на књигу о Светом Нектарију. Чињеница да нема много филмова о таквим темама, заболела ме је и зато сам одлучила да кренем на пут прављења овог филма“, открива за Спутњик Јелена Поповић, редитељка овог остварења која већ годинама живи и ради у Америци.
Прогнан правде ради
За разлику од својих верских „надређених“ – епископа и патријарха очараним световним почастима и моћи – Нектарије је бринуо о сиромашнима, учио сељане да читају и пишу, писао је књиге и држао беседе које су јачале веру народа. Упркос напорима верске установе да га дискредитује, Свети Нектарије ипак оснива манастир на Егини, неплодном и пустом острву, које и данас стоји као светионик ходочасницима. Чак су и његови последњи тренуци на Земљи искоришћени за помоћ другима: предао је своју поткошуљу парализованом човеку, након чега је човек устао и проходао. Преминуо је у Атини 1920, а Цариградска патријаршија канонизовала га је 1961. године.
© Фото : Промо
Прогон Светог Нектарија дешавао се и после његове смрти, а чак је 1961. године била велика полемика да ли он уопште треба да буде канонизован. За народ, међутим, није било дилеме, за њих он је одувек био светац.
„За време полемике у вези са канонизацијом њега као свеца, три игумана са Свете Горе одлучили су да посте, моле се и увиде је ли божја воља то да он буде канонизован или не. Свети Нектарије се појавио свој тројици и рекао им: ’Да, ви сте у праву. Ја можда нисам био велики аскета, велики теолог, али јесам био прогнан правде ради. Опростио сам својим непријатељима, нисам вратио зло за зло и зато сам светац’“, наводи редитељка филма.
Мики Рурк: Да се не молим, био бих у затвору
„Мој осећај у дубини душе био је да направим филм на енглеском језику који би се обратио широј публици. Такође сам покушала да светог Нектарија унесем у срца људи широм планете, а самим тим, ако правимо интернационални филм, били су ми потребни интернационални глумци“, каже редитељка чији је филм окупио глумачку екипу коју чине грчки глумац Арис Серваталис, руска звезда Александар Саша Петров, као и чувени холивудски глумац Мики Рурк.
„Поред својих лудости, Мики има велико срце. Он је, такође, човек вере, неко ко се моли Пресветој Богородици по три, четири пута дневно. Једном приликом је рекао: ’Знам да не можете да замислите, али да, ја се молим. Да се не молим, можда бих сада био у затвору, или мртав.’ Такав ми је лик био потребан за ову сцену, лик човека којем се на лицу види да је напаћен, измучен, у борби, да зна шта је бол. И овде је сцену извео фантастично“, наводи наша саговорница.
Свештеник који је рекао „не“
Она сведочи да је много људи имало проблем с њеним филмом због тога што је главни јунак - светитељ.
„Ми живимо у време када вера није добродошла. Живимо у систему који контролише, који намеће шта да мислимо и људи који имају веру и који се не плаше смрти, велики су проблем. Без вере постајемо робови, лако је нама манипулисати и мислим да је то главни разлог због којег филмови који тематизују веру нису заступљени у савременој кинематографији“, тврди Поповићева.
Јелена Поповић
© Фото : Alexey S. Yushenkov aka Yustas
Према њеном мишљењу, Нектарије Егински савремени је светитељ, а оно што њега издваја јесте разумевање времена у којем се молио.
„Светитељи постоје у свако време. Стари оци писали су да ће доћи време када неће бити потребно да се борави у пустињи и моли, већ ће бити довољно одупрети се систему. Неће бити лако рећи ’не’, јер долази време када човек неће моћи да купи, да прода, да поједе нешто ако не прихвати систем. Можда ће они који остану при својој вери, бити свети људи у будућности“, истиче редитељка.
„Божји човек“ обара рекорде гледаности у Грчкој
Поред награде у Русији, филм „Божји човек“ се већ пет седмица налази на самом врху листе гледаности у биоскопима Грчке и Кипра, са рекордном гледаношћу од више од 270 хиљада гледалаца. На питање, какав пријем очекује у Србији, она каже:
„Мислим да овај филм говори људима, не зато што мислим да разумем ствари које се тичу теологије или светитеља, већ зато што сам га радила из срца. То је једини начин на који режисер може да освоји публику. У Грчкој су говорили да ће мој филм гледати старији, а сада га гледају млади људи. Називају га феноменом, али ја верујем да је, заправо, та искреност дошла до публике. Нарочито ми је драго што га гледају млади људи, јер су они ти који постављају питања. Верујем да ће овај филм имати добар пријем и овде, и у Русији, и гдегод се покаже“.