Уређај који је примењен на овој жени региструје обрасце мождане активности повезане са депресијом и аутоматски их прекида користећи кратке „ударе“ електростимулације на њен мозак, слично као што ради пејсмејкер за срце.
Пацијенткиња (36) је након третмана рекла да „се спонтано насмејала први пут после пет година“, пише „Гардијан“.
Иако је пробудио наду да би депресија могла да се лечи и на овај начин, третман је до сада испитан само на једној пацијенткињи и могао би да се примењује једино на људима са тежим обликом обољења.
Ипак, охрабрујуће је што је на овај начин показано да активност мозга повезана са неким менталним поремећајем може бити поуздано детектована и да може бити враћена у здраво стање, чак и ако пацијент од ње пати већ годинама.
„Раније нисмо могли да имамо овакву персонализовану терапију у психијатрији. Овај успех је невероватан напредак у нашем познавању можданих функција које узрокују менталне болести“, каже Кетрин Скангос са Универзитета Калифорнија, која је водила истраживање чији су резултати објављени у часопису „Нејчр медисин“.
Према проценама научника, између 10 и 30 одсто људи који пате од депресије не може да буде лечено познатим лековима.
Сличан начин лечења кориштен је до сада за велики број пацијената са Паркинсоновом болешћу или епилепсијом, али он није давао резултате када је депресија у питању. Проблем је био у томе што, како се чини, мозак нема једну област „задужену“ за депресију, већ је у питању више њих, а могу се и разликовати међу људима.
Међутим, сада је овај третман персонализован. На пацијенткињи на којој је примењен, у првих недељу дана кориштен је привремени мождани имплант који је бележио мождане активности, док је она записивала своја расположења у електронској бази. Захваљујући томе направљен је алгоритам којим је препознат део мозга и на њега су примењени благе дозе електрицитета када се активност повезана са депресијом јави.
Када се то показало успешним, пацијенткињи је у лобању уграђен стални уређај на батерије који препознаје депресију и активира електрични импулс по потреби, што је у просеку 300 пута дневно, односно укупно око 30 минута током 24 сата.
Уређај кошта око 35.000 долара и ради се о прерађеној верзији сличног који се користи за епилепсију.
Следећи корак је испитивање на два пацијента која су већ одабрана, а очекује се испитивање на још девет касније.