Овако о прекиду рада Фејсбукових платформи, који је изазвао панику широм света, размишља ИТ стручњак Војислав Родић.
Овај пут није се догодила никаква трагедија – људи су неколико сати били спречени да гледају фотографије, пишу статусе или коментаришу на друштвеним мрежама. Прави проблеми избиће када се сличне ствари буду дешавале због намерних активности са ефектима у реалном животу људи, додаје он.
Што је већа ослоњеност на технологију, већа и осетљивост
„То што су морали да сачекају пар сати да виде какве слике су поставили њихови пријатељи и да то прокоментаришу је ништа у односу на ситуацију у којој ће у неком граду престати да раде семафори или ће у некој земљи отказати здравствени систем. То ће бити прави проблеми које ћемо тек да искусимо како нам градови буду постајали „паметнији“ и осетљивији на све врсте злоупотреба или грешака. Ово је највероватније била грешка, али ефекти ће бити драматичнији када се буду осећали у физичкој реалности“, сматра Родић.
А шта се заправо догодило, наш саговорник покушава да објасни без употребе техничких термина, како би, како каже, био јаснији широј јавности. За почетак, Родић подсећа како је Интернет изгледао пре двадесетак година, када друштвене мреже још увек нису постојале.
Тада се на веб сајтовима великих глобалних корпорација налазило упутство где отворити сајт ако се налазите у Европи, Аустралији, Америци. То је корисницима омогућавало да приступају физички и комуникационо ближим серверима како би се сајт брже отварао, каже Родић.
„У међувремену, са развојем технологије, цео тај систем потпуно је аутоматизован и веома је сложен. Нико од корисника о томе не размишља, али сасвим је нормално да ћете, када Фејсбуку приступате у Београду, или у Турској, или у Индонезији, или у Јапану, имати мање-више исти доживљај – страница ће вам се показати такорећи тренутно, за секунду, секунду и по“, објашњава он.
Ко је направио грешку
То се остварује тако што иза свега постоји аутоматизован систем дистрибуције и усмеравања путање како доћи до најближег сервера. У цео подухват укључено је, према Родићевим речима, на десетине фирми које су специјализоване за дистрибуцију садржаја великих веб сајтова или информативних портала које користи на милијарде корисника, који могу да се у било ком делу света могу видети истом брзином.
„Технологија је великим делом аутоматизована, али постоји и један „ручни“ део, где неки систем инжењери дефинишу табеле како се креће саобраћај, а то се аутоматски дешава јер је претходно откривено одакле се јављате. И зато више нигде не постоји да бирате где вам је најближи сервер. Систем ће то сам да одради“, објашњава Родић.
До застоја у раду Фејсбукових друштвених мрежа највероватније је дошло зато што је један од систем инжењера, када је ажурирао једну од табела које дефинишу како ће се одвијати комуникациони саобраћај, направио грешку, чија је природа таква да је читав систем постао недоступан. Чак је и запосленима у Фејсбуку била онемогућена унутрашња комуникација, јер они имају своје комуникационе алате. На крају, како је јавио Њујорк тајмс, компанија је морала да на терен пошаље екипу инжењера која је уписала нове параметре како би се све вратило у исправно стање.
„По свој прилици, догодило се управо то. Наравно, већ се распредају теорије о некаквом масовном нападу, али ово је много вероватније, јер су се такве ствари већ дешавале“, истиче Родић и подсећа на случај пре неколико година, када је влада Пакистана, у покушају да ограничи приступ Јутјубу својим грађанима изазвала прекид у раду ове платформе на другом крају света.
То све говори о сложености и осетљивости система – када је све, тенисерским језиком речено, добро нашпановано, систем функционише тако да, ма где да се налазите, имате квалитетан доживљај Интернета и можете да гледате видео садржаје, слушате музику или читате текстове.
„Данас се готово нико и не сећа ситуација када вам се Интернет странице отварају и по десетак секунди. То смо превазишли, али цена је висока сложеност“, закључује Родић.