Није први пут да Телеграм покаже своје предности у односу на своје америчке конкуренте. То се већ догодило почетком ове године, када је Телеграму за свега 72 сата приступило 25 милиона корисника, када је Вотсап објавио да правила приватности ове чет апликације постају иста као и код Фејсбука.
Нагли скок Телеграм је забележио и годину дана по оснивању, 2014, када је у једном дану добио пет милиона корисника, због техничких проблема које су узроковале застој у Вотсапу.
Браћа Дуров, власници и креатори Телеграма, направили су ову апликацију са циљем да у првом плану буду слобода говора и приватност корисника. То је и специфичност ове друштвене мреже – креирана је као супротност корпоративним апликацијама, попут Фејсбука и Вотсапа.
Са техничке стране посматрано, између Телеграма и Вотсапа нема никакве разлике. Ни једна од ове две апликације не чита поруке корисника и обе гарантују сигурност података. Разлика је, међутим, у томе да је Телеграм конципиран као непрофитна организација. Телеграм, како се константно истиче у тој компанији, није маркетиншки оријентисан, на њему никада неће бити плац́ених огласа, нити ће прихватати инвеститоре. Ако Телеграму понестане новца, компанија ће молити кориснике за донације, јер им циљ није стварање „корисничке базе“, већ да људи слободно могу да размењују мишљења.
Још једна специфичност Телеграма, која се развила у каснијој фази јесу Телеграм групе, односно канали, на којима се људи окупљају око одређених тема и људи су почели да користе ову апликацију, не само за четовање, већ и као друштвену мрежу.
Стога га користи велики број професионалаца који о многим проблемима могу да разговарају отворено, без задршке или страха од цензуре. Телеграм је на популарности добио и због своје политике приватности – сваки разговор је шифрован, чак ни апликација за размену порука која хостује сервере не може да прочита поруке.
Корисник Телеграма однедавно је постао и Спутњик Србија.