Дана 21. јуна 2020. дошло је до прстенастог помрачења Сунца и фотограф се побринуо да га не пропусти. Одлучио је да оде у Али на Тибету да га сними, јер је тамо време сунчано током целе године. Међутим, током прстенастог помрачења, по целом небу били су тамни облаци.
Неизвесност је била велика, али у року од једног минута од прстенастог помрачења, Сунце је пројурило кроз облаке и фотограф је имао среће да ухвати тај тренутак. После је Сунце поново нестало.
Али, Тибет, Кина, 21. јуна 2020.
Као трећи официр, фотограф је те ноћи стражарио на мосту брода, када је на небу приметио сићушну белу траку која се приближава као змија. Имао је осећај да постоји нешто у ваздуху, да ће се нешто велико догодити и одмах је знао да је то оно што чека. Узео је камеру, отишао до крила моста, заузеоположај и почео да чека.
Неколико минута касније, небо је било пуно јаркозелених светала која су играла у мраку и сијала преко свега на свом путу. Фотограф је сматрао да је његова мисија да подели ову лепоту са светом.
Прилаз Карском мору, Русија, 30. новембра 2020.
У перспективи која подсећа на свемирксе мисије, лунарни хоризонт је крунисан планетарним полумесецом. Међутим, ово није Земља која се уздиже изнад Месеца снимљена сондом која кружи око нашег сателита.
Ово је Венера непосредно пре него што је Месец заклони, посматрано са Земље, при дневном светлу. Месечев каменити хоризонт изгледа веома мрачно, за разлику од блиставог полумесеца планете обавијеног белим облацима.
Forges-les-Bains, Île-de-France, Француска, 19. јуна 2020.
Калифорнијска небула, позната и као NGC 1499, снимљена је током седам ноћи 2021. године коришћењем широкопојасних и ускопојасних филтера, са укупним временом интеграције од 16 сати.
Небула или маглина представља облак сачињен од гасова или прашине: ова небула је дуга око 100 светлосних годинаи удаљена 1.000 светлосних година од Земље. Названа је Калифорнија јер изгледа као да подсећа на обрисе америчке државе Калифорније.
Сирови подаци су претходно обрађени и звезде су уклоњене помоћу програма званог Старнет, а затим су касније убачене током накнадне обраде природније боје за звезде.
У финалној верзији су присутни хемијски елемнти обојени у различите боје. Иако боје на овој слици нису праве боје, ускопојасни филтри откривају много више скривених гасова који нису видљиви на широкопојасној слици.
Вајвотер, Колорадо, САД, 16. – 31. Јануар, 6. и 28. фебруар, 2. март 2021.
У фебруару 2021. године Етна је показала интензивну вулканску активност избацујући ступове пепела и фонтане лаве високе више од 500 метара. Они су се углавном налазили у близини новог југоисточног кратера који је излио бројне токове лаве у долину Бове. Били су кратког трајања, али праћени интензивном активношћу која је сломила структуру кратера, из којег су се на све стране сливали токови.
25. фебруара, планина Етна је поново показала интензивну активност, а фотограф је пронашао тачан положај тако да се Месец нађе близу кратера, непосредно изнад. Вулкански облаци и вреле струје дале су Месецу необичан разливени изглед са топлом бојом због сјаја и пепела.
Мило, Сицилија, Италија, 25. фебруара 2021.
Почетак астрономске зоре обично означава крај снимања за пејзажног астрофотографа, јер Млечни пут и његове дивне боје брзо бледе. Али овај кратки период између ноћи и почетка новог дана одувек је био посебан тренутак за фотографа.
Прво светло, једва приметно за очи на самом почетку, оклевајућиистискује ноћ и неколико тренутака касније купа пејзаж у нежном плаветнилу. То је као обећање за почетак нечег новог.
Тирол, Аустрија, 21. фебруара 2021.
Фотограф је те хладне јануарске вечери снимао са још два пријатеља. Нису планирали снимање метеора, већ удаљене галаксије и маглине. Након што су поставили камеру за снимање галаксија, фотограф и његови пријатељи видели су јаркозелени метеор како гори пред њиховим очима док се пробија кроз Земљину атмосферу.
Сви су били задивљени и након што су дошли до даха, један од пријатеља је споменуо да је фотографска камера била усмерена у смеру комете, али је фотограф помислио да нема шансе да је ухвати јер је зумирао до краја.
Када је проверио камеру видео је да је било савршено. Фотограф је направио грешку и објектив није зумиран, што је била савршена композиција за метеор. Тако је настала ова невероватна слика.
Cook Station, Мизури, САД, 19. јануара 2021.
Небула названа Пиле које трчи је видљива са јужне хемисфере и налази се у сазвежђу Кентаур, које је удаљено око 6.000 светлосних година.
Ово је верзија небуле без звезда, која наглашава различите облике, структуре и боје облака, снимљене ускопојаснимфилтером. Слика је добијена роботским телескопом компаније Chilescope.
Chilescope, Рио Хуртадо, Чиле, 17. и 18. маја и 16. јуна 2020.
Полумесец плута у океанско плавој атмосфери изнад тихих, ужарених пешчаних дина, а црвенило заласка сунца избледело је у плави сумрак. Фотограф је дубоко зашао у дине и на крају пронашао оно што је замислио за ову фотографију.
Ова комбинована техника интегрише четири слике, све снимљене те вечери истим и са истог места. Слике су комбиноване у Фотошопу и заједно ефективно понављају узвишену сцену којој је фотограф присуствовао те вечери.
Национални парк Долина смрти, Калифорнија, САД, 25. фебруара 2020.
Пространство космичке прашине, звезда и маглина дуж равни галаксије Млечни пут чине величанствен прстен на овој слици. Панорама покрива целу галаксију видљиву са планете Земље. То је амбициозан мозаик од 360 степени за који је фотографу требало две године да га заврши. Коришћене су локације на северној хемисфери у Кини и локације на јужној хемисфери на Новом Зеланду.
Попут ужареног драгуља постављеног у прстену Млечног пута, избочина галактичког центра је на самом врху. Светла планета Јупитер је светионик тик изнад централне избочине и лево од црвене џиновске звезде Антареса. Дуж равни и скоро 180 степени од галактичког центра на дну прстена налази се подручје око Ориона. Прстен Млечног пута обухвата две значајне галаксије на јужном небу, Магеланове облаке.
Сичуан и Ћингај, Кина; Језеро Пукаки, Нови Зеланд, јануар, фебруар и август 2020; јануар 2021.
Ова велика лепа пројекција красила је обод Сунца током неколико дана и снимљена је у добрим условима видљивости. Добри услови видљивости овде се односе на стабилност Земљине атмосфере, а не на небо без облака. Тек када је атмосферска турбуленција мала, могу се јасно видети фини детаљи и структуре.
Буфало, Њујорк, САД, 17. јуна 2020.
Када је цео свет био у потпуном затварању и када је због пандемије било ограничено кретање, астрофотографија је постала фокус многих фотографа. Ова фотографија резимира 2020. годину - скучена, али пуна наде.
Шестогодишња ћерка фотографа, која је увек веома заинтересована за фотографисање, билаје ту током постављања сета. Седела је и показивала звезде које се појављују једна по једна на небу својој плишаној играчки, а то је фотографу дало савршену прилику да је убаци у кадар који је обухватио поруку иза фотографије.
Виндзор, Енглеска, 20-21 јануар 2021.
Ово је светли лунарни ореол. Када је фотограф направио ову фотографију било је минус 16 степени Целзијуса и ваздух је био испуњен малим кристалима леда који су омогућили овај ореол.
Овако правилан ореол чешће се види око Сунца. Месечина мора бити прилично јака да би ореол био видљив, па је чешћа у данима пуног месеца.
Те ноћи је Месец био 90% осветљен, тако да је био скоро пун. Са леве стране можете видети градска светла Остерсунда у Шведској. У доњем десном углу у ореолу можете видети како прелази сазвежђе Орион. У првом плану налазе се трагови зеца који је одскакутао до дрвећа.
Остерсунд, Шведска, 25. јануара 2021.
Ова слика приказује зимску аурору на једном од најпрепознатљивијих водопада на Исланду - водопад богова, моћни Goðafoss. Температура је била око минус 10 степени, мирно и ведро време са пуним месецом невероватно је осветлило подручје, што је знатно олакшало стварање слике.
Прелепе нијансе Месеца, помешане са поларном светлошћу и мешавином полузалеђеног водопада, и снопови светлости по небу учинили су ову ноћ незаборавном за фотографа.
Goðafoss, Исланд, 6. фебруара 2020.
Ово је слика Сунца, Месеца и планета Сунчевог система (осим Земље) снимљена током године пацова у Кини. У овој посебној години, фотограф је имао велику срећу што је направио слике ових небеских тела, а за студента који се астрофотографијом бави само једну годину то је било велико постигнуће.
Yongtai, Fujian, Кина, 14. август 2020. - 21. јануар 2021.