Добитник Нобелове награде за књижевност за 2021. годину Абдулразак Гурна код нас је готово непознат зато што његова дела нису преведена на српски језик. Професорка енглеске књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду Аријана Лубурић-Цвијановић каже да се код нас са енглеског језика много преводи али да приоритет имају познатији писци – они који се продају у већим тиражима у иностранству или који добијају награде попут Пулицерове или Букерове.
Постколонијална књижевност – писац „наслеђа колонијализма“
Чак ни они који уђу у ужи избор за Букерову награду не дођу одмах на ред за превођење, па тако и Абдулразак Гурна, истиче она и додаје да то што је он нама готово потпуно непознат има искључиво везе са превођењем, а не са његовим статусом као писца.
Абдулразак Гурна је у оквирима британске књижевности изузетно познат писац, и не само писац, него и теоретичар књижевности и професор и бави се управо оном књижевношћу коју пише –постколонијалном књижевноћу.
„Углавном се бави писцима које интересују исте теме као и њега – наслеђе колонијализма у животима људи који су пореклом из колонија, тако да прича и о тим колонијама, о последицама колонијализма у некадашњим колонијама, али и о последицама колонијализма на животе људи који су се, као и он сам, преселили на Запад. Он је из Занзибара отишао у Енглеску да би се образовао, а затим остао као и многи други да би искористио могућности које му је живот на Западу пружао“, каже Аријана Лубурић-Цвијановић.
„Фаворит из сенке“ изнад политичке коректности
Према њеним речима, Абдулразак Гурна сигурно није био у првом кругу фаворита за освајање Нобелове награде зато што се очекује да ће је добити популарнији и познатији писци. У том смислу у оквирима британске књижевности вероватно се очекивало да ће пре неко попут Салмана Руждија да добије Нобелову награду.
„Али он је сјајан писац и бави се веома важним темама које итекако имају везе не само са нашом историјом него и са свим овим с чим живимо – колонизацијом, глобализацијом итд. Моје лично мишљење је да су награде некад и политичка ствар, не знам колико је то случај са избором Гурне, чисто сумњам, али немају награде увек искључиво везе са нечијим даром и нечијим укусом, иако их несумњиво увек добију одлични писци“, каже саговорница Спутњика.
Аријана Лубурић-Цвијановић сматра да приступ неоколонијализму актуелног нобеловца није ни политички коректан нити политички некоректан и додаје да се он свакако бави политиком „што је неизбежно кад се бави темама којима се бави“.
„Кад се бавите тим темама којима се он бави, морате се бавити и политиком зато што је реч о животима људи који су обележени и политиком и економским проблемима, али не залази он много у оно чиме се политичка коректност бави. Он је доста отворен кад пише о проблемима постколонијалног света и света у ком ми живимо, али нема то много везе са политичком коректношћу“.
Нобеловац изблиза – невероватно паметан, образован и одмерен
Аријана Лубурић-Цвијановић је упознала Абдулразака Гурну на конференцији у Турској која је била посвећена Салману Руждију, а потом га је поново срела у Португалији, такође на једној конференцији.
„Пошто се он доста бавио Руждијем, а и дан данас се њиме бави, он је био тамо пре свега као професор и теоретичар а не као писац, али био је и као колега писац да прича о Салману Руждију. Оставио је утисак једног невероватно паметног, елоквентног, образованог и одмереног човека“.
Абдулразак Гурна добитник је Нобелове награде за књижевност за 2021. годину „за бескомпромисан и саосећајан продор у ефекте колонијализма и судбину избеглица у провалији између култура и континената“.
Гурна је рођен 1948. године и одрастао је на острву Занзибар у Индијском океану, али је као избеглица стигао у Енглеску крајем шездесетих. Објавио је десет романа и низ кратких прича.