Земур, који је предлагао забрану употребе имена Мухамед у Француској, освојио би 17 до 18 одсто у првом кругу председничких избора 10. априла следеће године што је довољно за други круг у ком би био изазивач актуелном председнику Макрону, показује последње истраживање јавног мњења у тој земљи.
У анкети спроведеној почетком септембра имао је подршку седам одсто бирача, а истраживачи наводе да никада до сада ниједан кандидат није имао такав раст у тако кратком временском периоду.
Ерик Земур је велики интелектуалац, новинар, публициста и писац који се једно време бавио француском десницом а после и сам почео да пише о проблемима француског друштва, каже за Спутњик проф. др Слободан Зечевић, научни саветник у Институту за европске студије.
„Трамп интелектуалац“: Ислам је опасност за Француску
Земур говори да је прилив муслиманског становништва и сам ислам опасност за Француску и због тога је имао велике проблеме јер је морао да се брани по судовима, а у ствари, „бранио је француски национални идентитет“.
У последње време прославиле су га емисијама на телевизији које су имала велику гледаност, а велику популарност Земур је стекао „заиста интересантним коментарима о догађајима у Француској и свету“.
„Он је више на линији Доналда Трампа или Бориса Џонсона, али је много већи интелектуалац и много боље познаје историју, културу и друштво и брани француски идентитет и зато ме његова популарност не чуди. Врло је интелигентан, бритког размишљања, не оклева да уђе у дуеле са неистомишљеницима. Чувени су његови дуели са Бернаром Анри Левијем где је он оспоравао целу Левијеву делатност или са француским филозофом Мишелом Онфреом који је њему ближи, али и са многим француским интелектуалцима“, каже Зечевић и додаје да су то били врло занимљиви ТВ дуели на једном високом нивоу“.
Јачи од Ле Пенове уз подршку буржоазије
Не изненађује га резултат анкете по којој је Земур „прескочио“ Ле Пенову за два одсто и слаже се са француским аналитичарима да би у другом кругу председничких избора имао веће шансе да победи Макрона „зато што је у стању да окупи и француску буржоазију али и сиромашније становништво“.
Додаје да Ле Пенова није довољно интелектуално поткована, око ње се окупљало углавном сиромашно незадовољно становништво док Земура подржавају и људи из нижих али и виших слојева „који цене његову интелигенцији, образовање, стил и начин говора“.
Де Головим и Макроновим путем
Чак ни јака политичка организација која стоји иза Марин ле Пен не би била предност у односу на Земура јер је на прошлим председничким изборима 2017. године победио Макрон који није имао озбиљну политичку организацију иза себе, истиче Зечевић.
„Некад је то био услов свих услова за француску политику, пре свега зато што председнички избори пуно коштају и требало је најмање 19, 20 милиона евра да скупите да бисте учествовали. То су добијале те велике странке од државе тако да су ти кандидати били фаворизовани самом институцијом државе која им је помагала у кампањи. Међутим, десило се то да је добар део финансијске елите почео да финансира Макронову кампању и успео је да избије у први план и десило се први пут после Де Гола да је неко ко је ван политичког живота и нема озбиљну странку иза себе успео да постане председник Француске“, подсећа Зечевић.
Земур има симпатизере међу индустријалцима крајње деснице, већ је добио од њих позајмице, народ му даје донације, окупио је тим озбиљних професионалаца и, што је интересантно, подржавају га и млади, тако да то у овој фази француске политике није непремостив хендикеп то што иза њега не стоји јака политичка организација, истиче Зечевић.
Алжирски Јеврејин као Наполеон – пример успешне асимилације
Ни порекло му не одмаже у борби за освајање гласова француске деснице на председничким изборима јер он сам говори да је најбољи пример асимилације човека чији су родитељи дошли из Алжира који су потпуно прихватили Француску и постали прави Французи.
Он више не говори за себе да је Јеврејин већ да је Француз који је потпуно усвојио француску историју.
„Он је прави пример успешне асимилације, зато што је Француска Република почивала управо на томе да прихвати људе са разних страна света, мада бих рекао више из Европе, без обзира да ли су они италијанског, шпанског, руског порекла и да их асимилује и од њих направи Французе који учествују и дају значајан допринос у политичком, економском и културном животу земље. Имате много таквих примера од Наполеона који је у суштини био Италијан са Корзике, чији су родитељи били Италијани, па до Саркозија чији је отац био Мађар итд. Много је политичара и руског порекла у француској политици последњих 30-40 година“, закључио је Зечевић.