Сећање на Класа: Свет виђен очима „цртајућег новинара“

Радови Александра Каракушевића Класа (1927 – 2002) представљени су на изложби у Народној библиотеци Србије, која чува целокупну заоставштину овог угледног српског и светског карикатуристе, илустратора и графичког дизајнера.

Класову заоставштину је националној библиотеци 2019. године предао његов син Владимир Каракушевић, а из богатог ликовног опуса овог аутора, дугогодишњег сарадника бројних домаћих и међународних часописа, ауторка изложбе Горана Стевановић издвојила је његове карикатуре – духовита и јетка сведочанства о југословенском и српском друштву и свакодневици друге половине 20. века.

„Класов богати опус чине скице, цртежи, албуми, плакати, али пре свега карикатуре које на најбољи начин одсликавају његов животни и професионални пут. На изложби је представљено око 200 оригиналних карикатура које су подељене у неколико целина. То су пре свега портретне карикатуре, потом карикатуре које је Клас радио за часописе 'Јеж' и 'Илустрована политика', с којима је сарађивао дуги низ година. Следи сегмент радова везан за његове путописне карикатуре. Клас је писао путописне репортаже, радио цртеже, илустрације и карикатуре с том темом“, каже у разговору за Спутњик Горана Стевановић.

Класова упечатљива појава са наочарима и лулом била је инспиративна и другим угледним светским карикатуристима који су на духовит начин у више наврата овековечили његов лик.

„Класове колеге и пријатељи, светски карикатуристи, имали су обичај да портретишу Класа који је био изузетно маркантна појава, с незаобилазном лулом. На изложби су представљене и те луле које су биле његов заштитни знак. Представљени су и његови награђени радови, награде које је добијао на светским и европским бијеналима и фестивалима карикатуре, као и неки предмети везани за графички дизајн који носе његов препознатљиви ауторски печат“, наводи Горана Стевановић.

Посетиоци изложбе биће у прилици да виде и неке од Класових личних предмета, међу којима су његови дневнички записи, настали током путовања по Европи 1956. године.

„Ту је и Класов планинарски шешир који нам открива једну мање познату димензију његове личности, односно његову љубав према планинарењу. Изложбу употпуњавају и сувенири с мотивима Класових карикатура, које је осмислила Нађа Стојковић Јовановић“, додаје ауторка изложбе.

Према њеним речима, главна одлика Класових карикатуре јесте то што су универзалне и актуелне у разним временима.

„На тим карикатурама се огледа кризно време друге половине 20. века које, заправо, траје до данашњих дана, тако да њихов језик с много друштвене оправданости и духовитости потврђује суштинску опредељеност аутора за судбину обичног човека. Зато су те карикатуре нама толико блиске и познате, врло свеже и актуелне“, наглашава Горана Стевановић.

Класове карикатуре су се нашле не само на страницама домаћих часописа, већ и у многим престижним светским издањима, попут енглеског „Панча“, пољских часописа „Пардон“ и „Шпилки“, у руском „Крокодилу“, америчком „Њујорк тајмсу“, токијском „Јумури шимбуну“, листу с највећим тиражом на свету.

„Клас је имао велики међународни углед, велики круг пријатеља међу познатим карикатуристима и бројне поштоваоце свог рада. Пријатељи карикатуристи широм света су га радо портретисали. И једна награда носи његово име, то је 'Класово мајсторско перо' које се додељује сваке године најбољим карикатуристима и дешава се у Крушевцу. Постоји и међународни конкурс карикатуре који је покренула 'Илустрована политика' након Класове смрти, где такође карикатуристи који следе Класов идеал, односно поглед на свет, добијају значајне награде“, подсећа ауторка изложбе.

У историји југословенске карикатуре, Клас je остао упамћен као истрајан и радознао аутор кога краси невероватна ведрина духа.

Професионалну каријеру започео је као најмлађи карикатуриста „Јежа“ (1950), а осам година касније постао је члан редакције новооснованог часописа „Илустрована политика“, у којој је провео читав радни век.

Био је члан УЛУПУДС-а, од 1959. стекао је статус истакнутог уметника, учествујући на готово свим изложбама удружења, потом, на три стотине и деведесет колективних изложби у земљи и иностранству, од чега је приредио четрдесет самосталних у периоду од 1952. до 1994.

Три светске енциклопедије карикатуре и плаката уврстиле су у свој преглед Класове радове, а по броју освојених награда ушао је у Гинисову књигу рекорда као најнаграђиванији карикатуриста на свету.

Изложба карикатура Александра Каракушевића Класа биће отворена да почетка децембра.