Унутрашње језгро игра веома важну улогу у одржавању живота на планети јер покреће динамичке процесе који стварају Земљино магнетно поље, које нас штити од штетне радијације.
О његовом настанку се мало зна и оно није довољно проучено, те је предмет сталних научних радова. Један од њих објављен је недавно у часопису „Сајенс дајрект“.
„Једини начин да проучавамо унутрашње језгро и процесе у њему су подаци добијени из Земљине коре и горњег плашта, а бележе их сеизмичке опсерваторије на површини“, каже Рет Батлер, геофизичар са Универзитета Хаваји, један од аутора нове студије.
Док се сеизмички таласи крећу кроз слојеве планете, њихова брзина се мења и може зависити од састава, температуре и густине одређеног слоја.
Рет Батлер и други аутор. Сеиђу Цубои, научник јапанске Агенције за морско-земаљску науку и технологију, користили су податке сеизмометара са места која се налазе на супротном делу планете од епицентара земљотреса. Како би покрили цело унутрашње језгро, направили су пет парова: Тонга-Алжир, Индонезија-Бразил и три између Кине и Чилеа.
Податке са тих тачака унели су у суперкомпјутер познат као јапански Симулатор Земље.
Испитивање тих података показало је да унутрашње језгро има хетерогену структуру, иако се до сада сматрало да се ради о чврстој структури лоптастог облика, коју окружује течна структура, спољашње језгро.
„Супротно од свих модела од седамдесетих наовамо, који говоре да се језгро састоји од хомогених легура меког гвожђа, наш модел сугерише да постоје суседни делови тврдих, меких и течних или кашастих легура гвожђа у горњих 240 километара унутрашњег језгра“, каже Батлер и додаје да то поставља нове границе за композицију, термалну историју и еволуцију Земље.
Како наводе истраживачи, ово откриће може да понуди важне информације о динамици на граници између унутрашњег и спољашњег језгра, која је одговорна за генерисање Земљиног магнетног поља.
„Познавање стања на тој граници може донети боље и предвидљиве моделе геомагнетног поља које штити нашу планету“, каже Батлер, преноси Спутњик интернешнел.