Ракела Мусолини припада странци Браћа Италије, која је, према речима новинара Жељка Пантелића, који живи и ради у Риму, једна од наследница Социјалног покрета, који је од 1946. до распуштања 1995. важио за наследника фашистичке партије. Из Социјалног покрета следили су Национална алијанса, Социјална акција, Људи слободе, па и Браћа Италије, коју предводи Ђорђа Мелоне.
„Браћа Италије имају амбивалентан однос према фашизму и тешко ћете чути Мелонијеву или неког другог да се експлицитно изјасни против фашизма. Они ипак јасно стављају до знања да су демократија, слободе и људска права вредности до којих треба држати. Њихова главна политика је оно што зовемо суверенистичка политика. Сви знамо да је Мелонијева веома блиска (мађарском премијеру Виктору) Орбану и да је са њим чак у бољим односима него (председник Лиге Матео) Салвини“, објашњава Пантелић.
Политички успон породице Мусолини
Након што је априла 1945. италијански диктатор Бенито Мусолини убијен, његова породица наставила је мирно да живи у Италији, далеко од очију јавности, барем првих двадесетак година, када се у Италији догађао процес који се данас популарно назива „суочавање са прошлошћу“.
Бенито Мусолини поздравља масу са балкона своје канцеларије
© AFP 2023
Њихов уплив у политички живот креће почетком деведесетих година прошлог века, избором Дучеове унуке Алесандре за посланицу италијанског парламента. Дуго је Алесандра била једина чланица породице која се бави политиком. Пре неколико година придружио јој се и рођак Кајо Ђулио Чезаре Мусолини, неуспешно се кандидовавши за Европски парламент, али и полусестра Ракела, која је управо по други пут изабрана у римско градско веће.
Романо Мусолини
© AFP 2023 / NICO CASAMASSIMA
Иронијом судбине испало је да политички наследници Бенита Мусолинија потичу из оне гране породичног стабла на који Дуче никада не би рачунао. Ракела и Алесандра су кћерке Романа Мусолинија, најмлађег Дучеовог сина, који је одабрао да постане џез музичар. С обзиром да се у фашистичкој Италији на џез гледало са презрењем, као на декадентну музику, можемо само да замислимо како би на овакав избор гледао Романов отац. Пре ће бити да су веће шансе за наследника биле на страни сина Виторија, који је после рата важио за портпарола породице.
Иронија судбине – црна овца породице родоначелник нове политичке династије
Романо Мусолини ушао је у друштвени живот послератне Италије као проминентни музичар који је свирао са џез легендама свога времена, Дизијем Гилеспијем, Четом Бејкером и Лајонелом Хемптоном. за албум који је снимио 1963. освојио је годишњу награду италијанских музичких критичара. У гламурозни свет италијанског високог друштва ушао је преко своје прве жене Ане Марије Шиколоне, сестре Софије Лорен.
Кајо Ђулио Чезаре Мусолини
© AFP 2023 / ALBERTO PIZZOLI
Ипак, у политичком смислу, утицај Мусолинијевих је у послератној Италији био лимитиран на одређени круг људи окупљених око Социјалног покрета који је освајао пет до десет одсто гласова на изборима.
„Они су до појаве Алесандре Мусолини, имали више неку врсту фолклорног значаја за Социјални покрет, који је био нека врста наставка фашистичке партије. Алмиранте, који је био председник те партије није крио симпатије према фашизму, сви су они били носталгични за Мусолинијевим временима“, наводи Пантелић.
Алесандра, која је Мусолинијевима прокрчила путеве политичког живота, постала је загрижени бранилац породичног имена.
„Њена деца, на пример, не презивају се по оцу него по њој. Тако да у том контексту презиме Мусолини има и даље неку врсту значаја у појединим круговима. За друге оно има негативан контекст. Мусолини и даље дели добар део јавности“, истиче Пантелић.
Ипак, статистике говоре да су књиге посвећене Мусолинију најпродаваније у Италији, као и да је најтраженији календар инспирисан његовим ликом. Његова родна кућа у Предапију, до појаве ковида 19 била је једна од посећенијих туристичких атракција покрајине Ромање, а широм Италије продају се пића и сувенири са његовим ликом. Обелиск са Мусолинијевим именом још увек стоји испред Олимпијског стадиона у Риму и сви покушаји да се уклони пропали су.
Алесандра Мусолини
© AFP 2023 / CARLO HERMAN
Према ревизионистичким теоријама, Мусолинијева владавина допринела је модернизацији земље и једнина Мусолинијева грешка био је расни закон који је донет 1938. на Хитлеров притисак.
„То су класичне приче за оне који знају историју и да напредак долази без обзира ко је на власти. Може да буде мање или више ефикасан. Али да је на власти био неко други, изградио би аутопутеве, исушио мочваре, направио градове и улице. Они који обожавају Мусолинија, пошто је гледано са идеолошке стране то непопуларно, окрећу причу на позитивне ствари“, каже Пантелић.
Сама Ракела Мусолини избегава да прича о свом деди и идеологији чији је он био идејни творац. У прошлости су је, како је истакла у једном интервјуу, новинари позивали само због презимена, на чији се терет навикла још у детињству.
„Током последњег мандата почели су да ме зову због иницијатива које сам подносила у градском већу. Напорно радим“, изјавила је Мусолинијева.
Када ју је новинар агенције Ројтерс упитао шта мисли о фашистичкој идеологији, изјавила је да је против њене глорификације, али и да је о тој теми потребно разговарати целу ноћ.