Сетимо се 2008. године када је Милорад Чавић, најбољи српски пливач свих времена, изашао на победничко постоље на Европском првенству у Ајндховену.
Чавић је за ту прилику одабрао мајицу са натписом „Косово је Србија“, што је наишло на жестоку реакцију.
Чавић је освојио златну медаљу, али је суспендован јер је такво образложење стигло из Дисциплинске комисије Европске пливачке федерације.
„Чавићев гест је чиста политичка акција и повреда правила“, наведено је у саопштењу.
И добро, ако прихватимо таква правила игре, онда би требало да буду иста за све, зар не?
Па, одговор је – не.
Спортски догађај као прилику за промовисање оваквих или онаквих ставова не тако давно је испољио Рукометни савез Црне Горе, обукавши своје рукометаше у зелене „комитске“ дресове, али нико никада није злоупотребио спорт као Ђердан Шаћири.
Момак рођен у селу Жегра, недалеко од Гњилана, као мали се преселио у Швајцарску, задужио дрес њене репрезентације и остварио сасвим добру фудбалску каријеру – са 30 година може да се похвали да је наступао за Бајерн, Интер, Ливерпул, између осталих клубова.
Ипак, за њега је вредније од фудбалске представе да покаже себе као поносног косовског Албанца, што је радио на Светском првенству у Русији, провоцирајући фудбалере Србије гестикулацијом „орла“ након постигнутог гола.
Рекло би се, афекат, радост, еуфорија, али – ништа од тога, Шаћири из године у годину наставља са провокативним наступима и за то добија малу, углавном никакву казну.
Тако је било и у последњем случају када је од особе за коју није јасно како је ту уопште могла да се нађе, у зони предвиђеној само за фудбалере и представнике медија, добио тренерку са ознаком злочиначке такозване Ослободилачке војске Косова, што је са осмехом прихватио.
Још већи проблем за све – то се догодило док је представљао Швајцарску, државу која му је дала уточиште и пружила све што има, али је за Ђердана ипак важније оно чега се готово и не сећа, нити је доживео.
Фудбалски савез Швајцарске је покренуо истрагу, али Шаћири неће проћи као некада Чавић – нема суспензије, нема шире осуде стране јавности, нема његовог евентуалног извињења, као што је то био случај у Русији.
Изгледа да је теза са почетка текста апсолутно тачна – казне, суспензије и изнуђења извињења су резервисана само за Србе, а остали могу како хоће. Само се чека да некоме падне на памет да на спортском такмичењу промовише лик, на пример Макса Лубурића, ето тако јер му је пало на памет и нема никога да то санкционише.