СРБИЈА

Поклопили се Рамин политички тестамент и геостратешки циљ Запада — Москва је одмах прозрела опасност

Уједињено Косово са Албанијом албански премијер Еди Рама сматра својим политичким тестаментом, а то је уједно геостратешки циљ Запада. С друге стране, нормално је да ће Москва да одреагује на ово, јер схвата последице нових цртања граница на Балкану албанским пером исписане на папиру Америке и западних моћника.
Sputnik
Ово је мишљење дипломате у пензији и директора „Српског спољнополитичког клуба“ Милисава Паића на изјаву Едија Раме да је „циљ и тежња његове каријере уједињење Косова и Албаније“.

Утапање Косова у Албанију само почетак

Паићу није чудно што се Москва огласила поводом ове изјаве јер, како каже, изгледа да осим Србије још само неколицине држава схвата колико је опасан албански експанзионизам, који се не би задржао само на Косову и Метохији.

„Утапање Косова и Метохије у Албанију би био само почетак, где је ту Македонија која је скоро па федерализована, Црна Гора, Грчка… југ Србије… Јасно је зашто Запад ћути, јер они гледају уско и сматрају да би све стало код уједињења Косова и Албаније, што није тако. Њима би ово уједињење одговарало, јер би се на Балкану створила противтежа Србији као водећој држави која није ни под чијом контролом, објашњава Паић.

Уколико би заиста дошло до спајања Косова са Албанијом, додаје Паић, таква промена граница би уздрмала цео регион.
РУСИЈА
„Апсолутно неприхватљиво“: Русија критиковала планове за стварање „велике Албаније“
„За Запад је од велике важности да има ’прођу‘ на тој трансверзали која се поклапа са ’мапом велике Албанија‘, јер би обезбедили контролу моравско-вардарског правца који је један од стратешких најважнијих тачака за контролу над Средоземљем, али и на Блиском истоку“, напомиње саговорник Спутњика.

Русија реагује јер схвата циљ Запада

Из тих разлога Рама због својих речи никада неће добити критике са Запада, јер је то део њихових геостратешких циљева.

„Русија, наравно, изражава легитимну забринутост, јер свако прекрајање граница на Балкану без верификације од стране СБ УН и држава које су непосредни актери као што је у овом случају Србија, нису легалне. Србија на основу Резолуције 12 44 има право да на ово гледа као на питање кршења њеног суверенитета и легитимитета. Осим тога, и руски министар спољних послова је рекао да било какво решење косовског питања путем насилне интеграције не би било добро и да свако решење мора да има сагласност обе стране и да почива на Резолуцији 12 44 која реафирмише територијални интегритет и суверенитет Србије над Косовом и Метохијом“, подсећа Паић.

Саговорник Спутњика сматра такође да Запад, пре свега Америка, тражи брзо решење споразума о нормализацији односа у Бриселу између Приштине и Београда да би се анулирало постојање Резолуције 12 44, што би могло да отвори пут одлуци Косова да се припоји Албанији.

Покушај да се анулира Резолуција 1244

„Али и да се постигне договор две стране, то решење би морало да прође кроз СБ УН, иако се у ЕУ и Америци често чују гласови да договор две стране у Бриселу није у потпуности подложан одобрењу СБ УН. Дакле, ове Рамине речи које нису први пут изговорене, треба посматрати као пробни балон који треба да испита реакције међународне заједнице. Посебно Србије, али и њених савезника Русије и Кине, које су нама најважнији, истиче Паић.

Рама је рекао да после 2030. године не види себе у политици, већ сасвим негде друго, али да га то не спречава у плану за уједињење Албаније и Косова.
Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова Рамине речи окарактерисала је као „штетне изјаве које се апсолутно не уклапају у контекст заједничких напора Београда и Тиране за стварање јединственог тржишта, који се заједно са Скопљем предузимају у оквиру регионалне иницијативе „Отворени Балкан“.
РЕГИОН
Рама: Тежим ка уједињењу Косова и Албаније
Она је такође изразила наду у „адекватну реакцију западних покровитеља“ косовског пројекта на „ову очигледну провокацију“ и додала да је „изузетно изненађујуће што они дозвољавају такве субверзивне позиве, док нападају Београд због његовог оправданог хуманитарног концепта „српског света“, који није у супротности са међународним правом.
Коментар