„Енергетска криза у Албанији, застоји у процесу вакцинације и замрзавање преговора о уласку у Европску унију су три фактора на која би Рама желео да становници Албаније и његови бирачи забораве. Из тог разлога жели да их збуни својим изјавама, притом се улагујући Косову“, истиче Белерис.
Како истиче, „Рама жели да побегне од стварних проблема, пошто нема страних инвестиција, а ни напретка у решавању свакодневних проблема становника“.
Истовремено, постоји могућност да САД и Турска прећутно подржавају Рамине поступке пошто га, према мишљењу Белериса, управо те силе штите.
„Турска је главни присталица албанског премијера. Међутим, предизборни поклон Реџепа Тајипа Ердогана, ковид болница, не функционише ефикасно. И то треба да се заборави, а јавно мњење да се преусмери на друга питања. Такође није тајна да амбасадор САД у Тирани Јуриј Ким подржава Раму и његову политику, док је председник Албаније Илир Мета отворено говорио о његовом мешању у послове Албаније“, истиче председник огранка Савеза грчке националне мањине.
Према његовим речима, ако се осврнемо на догађаје из не тако давне прошлости видећемо да је Еди Рама већ говорио о пројекту стратешког споразума о уједињењу Албаније и Косова, истичући да би „албански савез“ требало да постане стварност до 2025. године.
„Политика премијера Албаније до сад се формирала у том правцу, са укидањем виза за Косоваре и издавањем албанског држављанства у року од три дана“, констатује Белерис.
Такође подсећа да је 2019. године тадашњи председник Косова Хашим Тачи након састанка са премијером Албаније саопштио да је тема разговора била укидање граница између Косова и Албаније. Тачи је тада рекао да је „током састанка саопштено да је неопходно потпуно укидање граница и формирање јединствене албанске територије без граница под евроатлантском заштитом“.
Белерис оцењује да је та изјава могла указивати на неку врсту мешања НАТО-а у то питање, укључујући и САД.
„Изненађујуће је зашто Американци или Европљани и даље толеришу његову политику и не буне се. То се углавном догађа због такозваног усклађивања националног законодавства са европским што се на крају не реализује, него се помоћу Американаца ствара криза у опозицији“, закључује Белерис.