Јулијан Рахлин: Овде се осећам као да сам и сам Србин

Уметник ће вечерас у Коларчевој задужбини наступити заједно са својом супругом, Саром Мекелреви, која свира виолину и виолу, а на програму ће бити дела Моцарта, Пендерецког, Дебисија, Вјењавског и Прокофјева.

Јулијан Рахлин је београдској публици познат још од ратних, деведесетих година, када је био један од ретких светских уметника који нас је посећивао.

„У то време заиста није било лако долазити у Београд, јер није било летова. Сећам се да сам из Беча путовао специјалним возом целу ноћ и да су ме чувала два човека с аутоматским пушкама“, присећа се Јулијан Рахлин.

Уметника је посебно погодила вест о изненадној смрти Ивана Тасовца, директора Београдске филхармоније, с којом је, такође, радо и често сарађивао.

„Иван Тасовац је био изузетан човек. Када сам основао музички фестивал у Дубровнику, посебно ми је био важан концерт с Београдском филхармонијом, под вођством диригента Зубина Мехте (2011). Пре рата Филхармонија је редовно наступала у Дубровнику, а потом је није било 17 година. Због тога је овај концерт, на који сам позвао председнике Србије и Хрватске, био историјски догађај. А одржан је и захваљујући напорима Ивана Тасовца“, наглашава Јулијан Рахлин, додајући да је и с београдским оркестром и с његовим директором имао веома срдачне и топле односе.

Публику на Коларцу вечерас очекује, како каже Јулијан Рахлин, занимљиво путовање кроз неке од најважнијих музичких епоха, од бечке класике, преко композиција које су обележиле 20. век, све до савремених стваралаца.

„Посебно желим да издвојим композицију Кшиштофа Пендерецког, великог композитора који нас је, нажалост, напустио прошле године. Био ми је врло близак пријатељ годинама и замолио сам га да једну своју композицију преради за виолину и виолу. Он је то дело посветио римском папи Јовану Павлу Другом, композиција је била написана за оркестар, а затим је Пендерецки написао специјалну верзију за виолину и виолу и посветио ми то дело. То је за мене велика част и моја жена и ја се веома радујемо што ћемо извести то дело“, каже Рахлин.

Уметник додаје да су ту и соната Прокофјева која је написана за две виолине, као и популарни Моцартов дует за виолину и виолу.

„Моја мајка Софи Рахлин такође учествује на концерту, с њом ћемо заједно извести Дебисијеву сонату, последње дело тог композитора. Ту је, наравно, и 'Капричо' Вјењавског, тако да имамо пољску, руску, бечку музику“, каже Јулијан Рахлин.

Прослављени уметник, који поред виолине свира и виолу, а наступа и као диригент, каже да, иако припадају истој породици инструмената, виолина и виола изражавају потпуно другачија осећања.

„Виола има врло особен тоналитет, потпуно другачији од оног који даје виолина. Она је, заправо, нешто између виолине и виолончела. И виола захтева апсолутно мајсторство. На њој се не може свирати као на виолини, потпуно је другачија техника свирања, другалији су и израз и боје. Ипак, виола одлично функционише у дуету с виолином, као и унутар симфонијског оркестра. А виолина је краљица инструмената, на самом је врху, врло је звучна, попут колоратурног сопрана, док је виола топлија“, објашњава Рахлин.

Као виолиниста, Рахлин је концертни подијум делио са скоро свим већим оркестрима и диригентима. Његови наступи одушевили су публику широм света, а његове енергичне и емотивне интерпретације поставиле су га на чело класичне музике.

Као диригент је наступао са Чикашким симфонијским оркестром, Израелском филхармонијом, Берлинским концертним оркестром, Руским националним оркестром, Московском филхармонијом, Кинеском филхармонијом, Хелсиншком филхармонијом, Краљевском филхармонијом из Ливерпула, симфонијским оркестрима из Беча, Бирмингема и многим другим ансамблима.

Рахлинови пројекти са савременим композиторима окупили су уметнике из разних дисциплина и жанрова. Поред Кшиштофа Пендерецког, блиско је сарађивао с Гијом Канчелијем, Вангелисом и Лером Ауербах, чија је дела премијерно изводио. Такође је сарађивао и с глумцима Џоном Малковичем, Жераром Депардјеом и Роџером Муром.

Добитник је бројних награда којима се признаје његов рад на пољу класичне музике, а постао је и амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а за Дечји фонд Уједињених нација.

Године 2013. наступио је заједно са Зубином Мехтом и Баварским државним оркестром на историјском концерту „Мир за Кашмир“ у Сринагару у Кашмиру, што је било прво извођење једног западног оркестра у том региону.