Шанса и за Србију: Како се Југославија коначно привредно отворила према целом свету

Овако на привредну сарадњу СФРЈ са несврстаним земљама гледа Драган Бисенић, некадашњи амбасадор Србије у Египту, земљи која је заједно са Југославијом била један од оснивача покрета несврстаних.

Обележавање шест деценија од оснивања тог покрета и прве конференције одржане у Београду, управо је у српску престоницу на Самит довело представнике 111земаља, девет делегација међународних организација, око 40 министара спољних послова. Србија која је у статусу посматрача Покрета несврстаних, заједно са Азербејџаном његов је домаћин.

Југословенска заоставштина тог покрета свакако има позитиван економски ефекат, пре свега на српски извоз, а потенцијално и на инвестиције у нашој земљи, сматрају економски аналитичари. Зато и не чуди што се на маргинама Самита одржава и Бизнис форум који би требало да помогне да земље трећег света врати у фокус наше привредне сарадње. Поготову што велики број земаља представљају брзорастућа тржишта.

Као некада Југославија, Србија би, по оцени помоћника директора Привредне коморе Србије (ПКС) за стратешке анализе Бојана Станића, већини тих земаља могла да понуди знање у области грађевинске индустрије, машинске и електроиндустрије, пољопривреде, али и ИТ сектора. Поготово у земљама подсахарске и северне Африке.

Пре 10 година, када је, такође, у Београду обележавано пола века од настанка Покрета несврстаних, према тадашњим подацима ПКС , робна размена Србије са тим земљама чинила је 10 одсто укупне размене. И у протеклој деценији та тржишта су, могло би се рећи, запостављана. У време СФРЈ, међутим, та сарадња је чинила петину укупне спољнотрговинске размене са светом и годишње је земљи просечно доносила око 1,5 милијарди долара.

Бисенић каже за Спутњик да је привредна сарадња са несврстаним земљама била веома важна за тадашњу Југославију, јер је њу отворила свету. Тадашње социјалистичке земље су биле затворене унутар свог блока и нису биле у контакту са светском привредом. За разлику од њих, југословенска привреда је била изложена светској привреди, која је, како сматра, мењала цело друштво.

„Привредна сарадња Југославије са земљама трећег света била је у почетку компликована и тешка због тога што није било никаквог искуства, али се временом она развила и претворила у једно веома важно и успешно поље односа и сарадње са земљама не само трећег света него и са земљама западне Европе и уопште са земљама запада“,напомиње наш саговорник.

Он подсећа да се југословенска привреда показала као успешан извођач у инфратсруктури, телекомуникацијама, различитим индустријама, практично у свим гранама које су карактерисале једну развијену привреду. Зато је, каже, привредна сарадња била незаменљиво обележје у односима са несврстаним земљама и део комплекса политичких односа.

Широм Африке и Блиског истока, од 1960-тих до краја 1980-тих, пре свих Енергопројект, али и друге југословенске фирме, изградиле су бројне конференцијске центре, аеродроме, зграде министарстава, општина, универзитета, поште, хотеле, болнице и читава стамбена насеља.

Железничке пруге у Нигерији, поморски објекти у Кувајту, артерски бунари и болнице у Либији, путеви у Габону, аеродром у Уганди недалеко од главног града Кампале, где је изграђен и међународни конференцијски центар за за одржавање Самита Организације афричке уније, највећа зграду у Лусаки, главном граду Замбији висока 90 метара , једно од најчувенијих здања у тој држави , Хотел Шератон у центру Харареа у Зимбабвеу и велики конференцијски центар за потребе одржавања 8. Самита несврстаних, само су део онога што су градиле југословенске фирме.

Ту је, такође, и зграда Парламента Нигерије, комплекс Међународног сајма у Лагосу, хотел Вавилон и стамбено насеље у ирачкој престоници Багдаду, део универзитетског комплекса у Гани. Енергопројект је био ангажовани на изградњи Конференцијске палате у главном граду Либревилу, коју су многи сматрали најлуксузнијом грађевином те врсте у Африци.

Трактори су се увелико извозили у Алжир и Египат, а у извозу су, такође, били веома заступљени производи наменске индустрије.

На многа тржишта у Африци и на Блиском истоку Србија је касније ушла на основну некадашњег утицаја СФРЈ у Покрету несврстаних, тако да заоставштина тог покрета свакако има позитиван економски ефекат, пре свега на српски извоз, а потенцијално и на инвестиције у нашој земљи.

Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Витомир Видовић оцењује да Србија, којој су врата Европе за добар број пољопривредних производа такорећи затворена јер их сама производи, треба да се окрене управо азијском и афричком тржшту.

Уз то, Станић напомиње да немали број чланице Покрета несврстаних данас има развијене привреде и да многе земље Блиског истока располажу великим новцем, а земље југоисточне Азије високим технологијама. А то су, како је оценио, потенцијални инвеститори у Србији.