Он је рекао да је енергетска криза показала да би проблеми по привреду Србије били велики да се ушло у затварање неких термо капацитета који производе електричну енергију из лигнита.
Грчић је рекао да грађани Србије имају најјефтинију цену електричне енергије у региону и да није у плану да се цена мења.
Директор ЕПС-а је истакао да је циљ те компаније да за пет година има више инсталисаних и термо и хидро потенцијала, али да се однос од садашњих 70 према 30 посто за термоелектране у односу на хидроелектране помери на 60 према 40 посто.
Он је навео да је за пола године ЕПС остварио добит од 11,5 милијарди динара, и додао да је у периоду од 2016. до 2020. године остварио извоз од четири теравата електричне енергије.
Грчић је истакао да је потрошња електричне енергије у Србији порасла за 13 посто, што је резултат оживљавања привреде и изградње фабрика.
Он је истакао да је за 5,5 година у ЕПС-у инвестирано 2,36 милијарди евра, од чега су велики део средства компаније, и најавио да се инвестиције неће заустављати.
Кроз ревитализацију термо-капацитета до сада је повећана инсталисана снага за 180 мегавата, а на крају процеса ревитализације то ће бити 225 мегавата.
Рекао је да ће по питању заштите животне средине ЕПС у потпуности бити усаглашен са нормама ЕУ до 2027. године.
Подсетио је да се у три пројекта одсумпоравања за термоелектране улаже 600 милиона евра.
ЕПС је ушао у папире за пројекат изградње реверзибилне хидроелектране „Бистрица 2“, што је Грчић оценио као већи приоритет од „Ђердапа 3“, пошто ће поред 0,7 теравата производње омогућити лакше балансирање производње.
Рекао је да са планираном ревитализацијом шестог агрегата „Ђердапа 1“, као и „Ђердапа 2“ калкулише због електро-енергетске кризе у свету.
Планови ЕПС-а су да 2030. године има 240 мегавата инсталисаних соларних, и 100 мегавата из ветропаркова, рекао је он и оценио да та компанија није против зелене енергије, него напротив.
Нагласио је да је поносан на ширење ЕПС-а изван Србије односно инвестирање у изградњу хидроелектрана „Горње Дрине“ у које ће бити уложено 250 милиона евра за инсталисану снагу од 181 мегават.
Он је најавио да ће Блок 3 термоелектране „Костолац“ од 350 мегавата у чију изградњу се улаже 542 милиона евра бити на мрежи 2023. године.
Истакао је да ће ЕПС наставити да се бори за наставак изградње термоелектране „Колубара Б – Каленић“, за чијих 350 мегавата је најавио инвестирање до 400 милиона евра.
Говорећи о улагањима у рударски сектор, Грчић је истакао да је подигнут капацитет копа „Дрмно“, као и да су на копу Колубара после санације поплава у 2014. години створени услови да буде све мање застоја у раду а производња је све стабилнија.
Он је истакао значај улагања у отварање рудних поља Г и Е, и посебно нагласио значај отварања копа „Радљево“, што је ЕПС урадио 2019. године.
Грчић је данас открио да се у ЕПС-у баве анализом могуће гасификације најстаријих блокова термоелектрана као што су „Колубара А“ и „Морава“ у Свилајнцу.
„ЕПС је данас у потпуности сачуван, чак смо сачували и сва издвојена предузећа“, рекао је он.
Грчић је нагласио да стабилност и сигурност производње ЕПС-а потичу из термоелектрана, односно из производње на угаљ.
Подсетио је да је било планова да се гаси више блокова термоелектрана, али да то није учињено, преноси Б92.
Он се заложио за очување ЕПС-а, свих производних капацитета и модернизацију, очување рудника и јачање ЕПС-а, како би та компанија остала стуб привреде Србије.