Та компанија планира да на берзи прикупи још 102 милиона долара за отварање новог рудника у Варешу.
„Адриатик металс“ је заједно са „Орион мајн фајнансом“ изнео на берзу понуду деоница вредну 52 милиона долара. „Орион“ ће инвестирати и 120 милиона долара за главни зајам, те 22,5 милиона за будуће исплате тантијема. „Адриатик“ ће заједно са компанијом „Сендфајер рисорсиз“ покушати да на лондонској берзи прода деонице вредне 80 милиона долара, што је 16 одсто удела у „Адриатику“. И генерални директор „Адриатика“ Пол Кронин намерава да изнесе на берзу своје деонице, вредне три милиона, пише „Фајненшел тајмс“.
За разлику од већине земаља у Европи, где је врло тешко отворити нов рудник, власти у БиХ настоје да привуку стране инвеститоре нудећи ниску пореску стопу на добит од 10 одсто, наводи тај економски лист.
Уколико све буде како је планирано, „Адриатик“ би могао да отвори нови рудник у Варешу у року од четири године.
„Европи су потребни нови рудници. Видимо какав притисак постоји на ланце снабдевања. Али не морамо правити мега пројекте. То наш пример и доказује“, рекао је Кронин.
Инвестиција у рудник, која ће бити тешка око 244 милиона долара, биће највећа страна директна инвестиција у БиХ од 1990. године.
Долазак овог инвеститора поздравио је и босански премијер Фадил Новалић.
Кронин, бивши банкар, основао је „Адриатик“ 2017. године пошто је откупио права на истраживање око некадашњег рудника у Варешу, где је открио лежиште Рупице.
„Када сам дошао у Босну, прегледао сам архиве Геолошког института на које нико није обратио пажњу. Онда смо их дигитализовали и проверили нашим софтвером“, казао је Кронин.
Богато налазиште Рупице омогућиће компанији да поврати уложено у року од само годину дана, а планирано је да експлоатација почне 2023. године.
Кронин планира да новац зарађен у варешком руднику уложи у Србију, где такође има истражна права у околини Рашке.
Како се наводи на сајту те компаније, на локацијама Кижевак и Саставци код Рашке истражују се лежишта цинка, олова и сребра.
Такође, у плану му је даље улагање у Европи.
„Желимо да истражујемо метале за израду батерија, као што су никл и кобалт. Трагамо и за драгоценим металима. Сребро ће имати своју улогу у елиминисању гасова стаклене баште, као што је на пример у производњи соларних панела“, рекао је Кронин.
Ова британска компанија активна је и на берзи у Сиднеју, а њена вредност се процењује на 500 милиона долара.