„Постоје глобални трендови, укључујући велико повећање потрошње, првенствено течног гаса, у Азији и енергената уопште. Сада течни гас уопште не стиже у Европу. Осим тога, била је релативно хладна зима која је опустошила складишта гаса у Европи и Русији“, објаснио је Хармс разлоге за европску енергетску кризу.
Он се није сложио са тврдњама да је Русија наводно уцењивала Берлин и Европску комисију да убрзају пуштање у рад гасовода „Северни ток 2“.
Према његовом мишљењу, високе цене само доказују да се енергетска транзиција показала као сложенији и тежи задатак за Европљане.
Раније је председавајући Одбора за економију и енергетику Бундестага Клаус Ернст у интервјуу за РБК изнео сличан став у вези са руским гасом на западном тржишту.
Посланик је одбацио оптужбе на рачун „Гаспрома“ да манипулише ценама горива ради бржег покретања „Северног тока 2“. Према његовим речима, ситуација са ценама повезана је „са онима који овде у Немачкој формирају гасну политику“.
Раније је председник Русије Владимир Путин изјавио да су кључни разлози за оштар скок цена гаса системски недостаци у енергетском систему у Европској унији.
Последњих месеци цене фјучерса за гас у Европи су се више него удвостручиле. У августу је цена једва прелазила 500 долара, док је 6. октобра достигла историјски максимум од 1.937 долара за хиљаду кубних метара, након чега је на тржишту започео пад, али цене и даље премашују границу од хиљаду долара.
Стручњаци повећање цене гаса приписују ниском нивоу попуњености складишта гаса, ограниченој понуди главних добављача и великој потражњи природног течног гаса у Азији.
Свој коментар о томе због чега су европски потрошачи за енормне цене гаса одмах оптужили Путина у ауторској емисији „Мој поглед на Русију“ дала је Љубинка Милинчић: