Велика Сунчева бакља примећена је 9. октобра, а њене честице погодиле су Земљу у понедељак. Овај догађај долази у време када Сунце улази у период повишене активности познат као соларни максимум, а периоди јаке и слабе активности смењују се на сваких 11 година, пише „Лајвсајенс“.
Америчка агенција за океане и атмосферу саопштила је да би Сунчева олуја могла да буде категорије Г2, што је умерена јачина. Олује те јачине могу да утичу на сателите у Земљиној орбити, али и на електричну мрежу на Земљи. Међутим, могу да изазову и величанствене ауроре на небу, које иначе могу да се виде само у близини Јужног и Северног пола
Међутим, последња соларна олуја била је толико јака да је изазвала аурору и много јужније, а виђена је у Њујорку, Висконсину, држави Вашингтон, Јужној Дакоти...
Друштвене мреже преплављене су фотографијама ауроре снимљене широм Северне Америке, у САД и Канади.
Аурора настаје када соларна бакља избаци у свемир свој садржај, сачињен од наелектрисане плазме. Та наелектрисана плазма погађа Земљино магнетно поље, а оно је, попут громобрана, „преусмерава“ на полове. Честице наелектрисане плазме на половима ослобађају енергију, која се онда види као поларна светлост на небу - аурора поларис, која се на северу зове аурора бореалис, а на југу аурора аустралис.