Дисонантни тонови који долазе из ЕУ, а тичу се оцене јучерашњег бруталног напада Албанаца на Србе у Северној Митровици сугеришу да постоје озбиљна размимоилажења унутар ЕУ.
Критике које је известилац Европског Парламента за Косово Виола фон Крамон упутила шефу европске дипломатије Жозепу Борељу да је уместо што позива на „престанак насилних инцидената“ требало да „подржи оне који се боре против организованог криминала и корупције", сведочи и да је „владавина права“ појам који трпи најслободније интерпретације. По тумачењу Фон Крамон јучерашњи напад на Србе није споран, напротив, државне институције које раде свој посао, каже, заслужују пуно поштовање.
Жестоки албански лобиста у улози известиоца Европског парламента
Уочљиво несагласје између представника ЕУ по питању акције Приштине на Северу Косова, Слободан Орловић, професор уставног права у разговору за Спутњик објашњава заступањем интереса квазидржаве Косово од стране известиоца Европског парламента, с једне, и објективног става шефа европске дипломатије, с друге стране:
„Верујем да је ставу Жозепа Бореља доринела и чињеница да његова земља није признала Косово, али и реалнији приступ свему што се дешава“.
Александар Митић, председник Центра за стратешке алтернативе, сматра да је Борељ, упозоравајући албанску страну да су акције које спроводе неприхватљиве, реаговао једино логично, будући да је упознат каква је ситуација, какви су договори и каква су обећања. С друге, стране, додаје, јасно је да је Фон Крамон много више жестоки албански лобиста него што је известилац Европског Парламента.
„Оно што ради Фон Крамон иде у правцу реалативизације потеза Албанаца. Оно што је она изговорила само је наговештај онога што нас очекује у Србији, на Косову и Метохији, Републици Српској, уопште у региону, уколико на власт у Немачкој дође њена партија Зелених. Сигурно да нас чека селективно, политизовано поимање владавине права, по којем ће се владавина права интерпретирати политички и геополитички, на жалост у нашем случају, увек на штету Срба“.
Каква држава таква и владавина права
Анализирајући изјаву Виоле фон Крамон да је Приштина у Северној Митровици спроводила владавину права, Митић каже да је за ЕУ владавина права једна од главних одредница и услова како за прикључење тако и за само функционисање унутар ЕУ, све док се саме чланице не усуде да заштите свој суверенитет и супроставе се доминацији Брисела и Берлина.
„Проблем настаје што се поимање појма владавине права драматично користи у политичке свехе. И Брисел и Берлин и Вашингтон су познати по својим креативним интерпретацијама владавине права. Када је реч о акцији Албанаца на северу Косова и Метохије јасно је да постоји покушај да се та акција која се завршила скандалозним пуцањем на народ и која би свуда у свету служила за најоштрије осуде нападача овде настоји не само оправдати већ и глорификовати као вид оправдане борбе против корупције. На Северу Косова је осетљива ситуација и није исто спроводити акцију у Пећи и Северној Митровици“.
Говорити о владавини права на Косову, по мишљењу Орловића, подразумева одређену дозу проблема.
„Говорити о владавини права на Косову укупно па и на његовом северном проблематично је јер ту постоји произвољно уређење, то је један делимични протекторат и тек предстоји изградња некаквих институција, правних и демократских које никада раније нису постојале. На Северу Косова је очигледно да се владавина права успоставља суровом применом силе, а под плаштом спровођења закона. Каква држава такви и закони таква и владавина права“, каже Орловић.