Палмер, Хил и Ескобар, осим што су чиновници америчке администрације, повезани су наиме са покојним Ричардом Холбруком који је, подсећа Трифковић, због политике према Балкану добио надимак „Булдожер“.
Име Ричарда Холбрука остао је упамћено у Србији по решењима која је доносио, што у БиХ, што на Косову, углавном на штету Срба. После потписивања Дејтонског споразума наследио га је Метју Палмер, који је од недавно задужен за реформу правосуђа у БиХ. За Кристофора Хила, који је виђен за новог америчког амбасадора у Београду, говорило се да је „десна рука Холбрука“, а био је и део тима на преговорима у Рамбујеу, чији је неуспех довео до бомбардовања СРЈ.
Покушај репризе Холбрукове методе
Габријел Ескобар, садашњи специјални саветник Америке за Балкан, такође је прошао „обуку Холбрукове дипломатије“.
С обзиром да се попуна „Холбруковог тројца“ поклапа баш у време највеће криза на Космету која је на ивици оружаног сукоба, као и све видљивијег кретања догађаја БиХ у правцу укидања Републике Српске, поставља питање да ли се са њима враћа и Холбрукова „булдожер дипломатија“.
Професор др Срђа Трифковић, спољнополитички аналитичар и бивши директор Института за међународне односе Рокфорд у држави Илиноис, каже да је ово покушај да се успостави паралела и створи утисак надмоћи који је владао у време кад је Ричард Холбрук на овим просторима био "бог и батина".
„Паралела је у томе да они у сценографском смислу желе да створе утисак да имамо репризу Холбрукове представе, што у суштини није случај. Односно, имамо репризу једног дипломатског театра у коме они кроз просту представу покушавају да исцеде од Срба пристанак и компромисе за која немају овлашћење, а да ескалирају претње и активне мере, ако Срби то одбију,“ уверен је Трифковић.
Српско НЕ данас нема последице
По његовом мишљењу, у Србији не постоји довољна спознаја да је амерички Стејт департмент институција која заправо тежи да намеће сукцесивним администрацијама своју већ формирану политичку и идеолошку линију у одређеним деловима света па и Балкана.
„При том у свом често арогантном и насилном наступу они покушавају да створе утисак да имају већа овлашћења него што је то случај. То смо видели и са Брајаном Хојт Лијем и (некадашњим амбасадором САД за ратне злочине Пјер-Ришаром) Проспером и наравно сада са овом господом (Палмер Хил, Ескобар). Јер они желе да створе утисак да је на највишем нивоу Беле куће - Савета за националну безбедност, већ преломљена одлука како ствари треба да се одвијају на овим просторима и да ће, Србија и Срби ван Србије, уколико не легну на руду, бити грубо кажњени. Што није тачно,“ тврди наш саговорник.
Како објашњава, ситуација када се заоштравају односи у Индо-пацифичком басену, стварање нове одбрамбене структуре САД-а и Велике Британије и Аустралије, звецкање оружјем у вези са Тајваном, одвлаче гро пажње америчких доносилаца одлука.
„Када покушавају да доведу до смиривања односа са Русијом управо јер не желе да се ангажују у пуној мери на два фронта – и против руског утицаја на европском тлу, и у сузбијању Кине у Индо-пацифичком простору, дакле у тој ситуацији ова господа покушавају са фолирантском глумом у којој су добро извежбани да створе утисак да су одлуке већ увелико пале и да је сваки отпор узалудан,“ каже Трифковић.
Европи не одговарају тензије
Наш саговорник додаје да, с друге стране, ни Европљани не желе да се ангажују у пуној мери, поготову не у ситуацији када су унутар ЕУ односи поремећени.
„Дакле, у тој ситуацији заоштравање односа на нашим просторима које би укључивало и војне претње и санкције једноставно не долазе у обзир. И зато би са српске стране требало да постоји свест да овога пута чврсто НЕ не носи цену. Односно, Палмер, Ескобар и Хил су као утеривачи дугова који вам дођу на врата и почну да прете да ће да вам сломе ногу. У овом случају они ће покушати на сличан начин да наступе као и Холбрук деведесетих, али мислим да ће све остати само на покушају“, каже он.
Другим речима, неће бити ни санкција, нити претње оружаном силом, уверен је Трифковић.
Хил повучен из пензије
Трифковић напомиње и да је Хил повучен из дипломатске пензије да би се појавио на овом подручју, али да не очекује да ће направити неки коперникански обрт. А на питање зашто је Кристофер Хил повучен из пензије ако се тако нешто од њега не очекује, Трифковић одговара:
„Зато што мисле да ће сама репутација Кристофора Хила као тврдог и опасног противника који воли да диктира услове и режира унапред зацртане исходе импресионирати (читај застрашити) Србе.“
Дипломате су, закључује Трифковић, људи који не доносе кључне одлуке: они спроводе политике, али понекад желе да у том спровођењу на овај или онај начин створе утисак да тој њиховој унапред зацртаној политици - нема алтернативе.