Чиповани цар Константин и жичана Ћеле-кула уместо ђубрета баченог кроз прозор

„Свест о очувању природе у нашем друштву уопште није развијена. Ми сав отпад бацамо на једно место, по градовима и селима нема контејнера. Моје комшије бацају ђубре кроз прозор, и то бацају на дечије игралиште. Мене то фрустрира, и тај српски инат је прорадио. Шта имам ја од приче бриге о екологији? Мени је било потребно нешто снажније, што је у мом духу“, каже за Спутњик Даница Максимовић, ауторка мозаика са мотивима града Ниша сачињеног од електричног отпада.

Потреба да осавремени антику, пружи јој трајање кроз материјал, ова уметница постигла је комбинујући стару технику мозаика, насталу још у римском периоду, са савременим материјалом. Мотиви на њеној слици протежу се од трећег века нове ере до данашњег дана и чине их портрети виле Наисе, цара Константина Великог, као и Милански едикт, Први српски устанак, Чегарска битка, Ћеле-кула…

„Милански едикт је важан мотив на слици, а у једном углу рада, осликала сам и Христов монограм који се зове лабарум. Њега је Константин први користио и носио га на свом штиту када је ишао у борбу. Ту су и мотиви из новије историје, портрет Стевана Синђелића, трг Краља Милана, кога моји суграђани сматрају ослободиоцем града Ниша“, тврди Максимовићева.

Панорама Ниша, међутим, није први мозаик од електронског отпада који је сачинила Даница Максимовић. Ова млада уметница први пут се сусрела са електричним компонентама као уметничким материјалом пре више од годину дана када је за рођендан Николе Тесле направила његов портрет у истој техници.

„Портрет Тесле сачињен је од отпада који сам скупљала јер нико није хтео да га рециклира са изговором да не рециклирају мале количине. Тако сам га ја скупљала, толико да се мој отац љутио када ми дође у посету и жалио мојој мајци да сам у стану направила депонију. Размишљала сам како бих могла том материјалу да пружим нову функцију и дошла на идеју да направим Теслин портрет. Било је то уочи Теслиног рођендана. Он је заиста наш понос и инспирација, што и овај рад доказује“, наглашава Максимовићева.

Она признаје да процес састављања ових мозаика није био нимало лак.

„Ово је нешто ново и морала сам сама да проучим како се овај материјал понаша, како може да се обликује, да се сече. Тако сам изнајмила гаражу у којој сам радила и трудила се да све буде у духу екологије. Подлога је, на пример, од рециклиране пластике, лепак такође. Да бих све компоненте фиксирала, користила сам епоксидну смолу, веома популаран и скуп материјал, али и веома незгодан. Целу ноћ сам дежурала поред слике да се не би створили мехурићи или нешто померило. Испоставило се да се сав труд исплатио“, наводи уметница.

Она сматра да ми, као народи, нисмо довољно свесни чињенице да је у Нишу рођен један толико значајан владар какав је био цар Константин Велики, да свакодневно корачамо по рушевинама антике. Нисмо свесни историје не само Ниша већ сваког града у нашој држави.

Мозаик са мотивима Ниша откупила је нишка софтверска компанија и изложила у својим просторијама, а Даница Максимовић каже да јој је највећи изазов био да направи портрет виле Наисе.

„За разлику од осталих ликова који су стварне историјске личности, вила Наиса потиче из келтске митологије и позната нам је само из усменог предања. Дакле, нико не зна како је она изгледала. Морала сам да употребим машту, те сам у њен лик убацила и црте мог лица. Као што је Микеланђело сликао себе, Леонардо себе и ја сам додала мало себе. Нека то буде моја рефлексија“, закључује наша саговорница.