Прошле недеље у Звечану на Северу Косова и Метохије пуцњима на Срећка Софронијевића као да је симболично извршена генерална проба за неко споља изрежирано „Српско пролеће“, које у овом случају не би представљало само обрачун са Београдом и Бањалуком, већ и са црвеним линијама српске политике под претњом нових 17. мартова, сукоба и прогона.
То не би било „Пролеће“ за смену лидера, јер су и то више пута покушали са Србима без ефекта, већ за прелом у српским мозговима, за капитулацију.
Спрема ли се „Српско пролеће“
Америка и Велика Британија, званичним саопштењима путем својих амбасада у Приштини, брутално и без дипломатских обзира и устезања стали су уз наоружане припаднике РОСУ, који су безглаво решетали ненаоружан народ на Северу КиМ.
Тако су послали јасну поруку да ће чак и убијени Срби убудуће бити криви уколико не пристану на још једну насилну, једнострану и нигде договорену окупацију њихових градова, општина, села, манастира.
Рафали на Србе од сада се поново, отворено и званично тумаче као — примена владавине права, поштовање власти, евроатланских стандарда и универзалних вредности модерне цивилизације.
Хоће ли Хил јести ћевапе?
Тешко је баш увек поверовати у случајности, али ето, десило се да је у истој недељи кад су Албанци репетирали на Србе, Џозеф Бајден одредио Кристофера Хила да буде нови амерички амбасадор у Београду.
Холбрукова десна рука, припадник његове булдожер дипломатије која је деведесетих одиграла кључну улогу у припреми бомбардовања СРЈ, стиже поново на лице места.
Само по себи, именовање је јасна порука Србији, пошто је извесно да Бела кућа не шаље Хила да, попут његовог претходника, дегустира ћевапе, цревца и уштипке, већ му је у фасциклу спремила потпуно другачији политички „јеловник“.
Све гласније и са све званичнијих места може се чути и да постоји план за дефинитивни напад на само постојање Републике Српске.
Амерички изасланик за Балкан Габријел Ескобар већ је најавио санкције Милораду Додику, а добро обавештени извори већ шапућу да се увелико спрема нека врста „обојене револуције“ у Бањалуци (којој је опет циљ промена суштинске политике, а не политичара), ако се врх Српске убрзо „не опамети“.
Исти Ескобар, коме је очигледно у опису радног места да претњама утерује страх, у петак је у Будви послао јасну поруку и, како је рекао, „просрпским“ и „проруским“ снагама у Црној Гори. Грубо се умешавши у унутрашња питања те државе, практично је најавио „изолацију“ за све делове власти који буду „непослушни“. И ту је циљ да Срби, а не „просрпске снаге“ како их назива Американац, одустану од политике на којој су добили гласове.
Тако, нова-стара америчка фронтална стратегија против непотчињених делова Балкана поприма своју заокружену физиономију. Као да се све спрема за коначан „пролећни“ напад.
Важан сусрет у новембру
Зато је, у овој недељи, на посебан начин одјекнула и Спутњикова ексклузивна вест да ће председник Србије Александар Вучић 25. новембра у Москви разговарати са председником Русије Владимиром Путином.
Како је већ најављено, главне теме ће бити цена гаса за Србију, али и драматична фаза у коју поново улази косовски процес. Због подршке коју Република Српска има у Москви, није искључено и да врућа босанска тема буде на столу између два председника.
Русија је протекле недеље жестоко осудила напад на Србе у Звечану и лицемерје западних играча на КиМ, а супротставили су се отворено унитаризацији Босне и Херцеговине.
Карте су, дакле, отворене, а позиције јасне.
Очекује се да у Србији због руског гаса буде топла зима, али онда долази пролеће. Неки очигледно прижељкују „Српско пролеће“ по западним нотама.
Срећа у несрећи је што смо у диму Звечана потпуно видели шта се спрема. А и што ове сезоне 2021— 2022. ипак имамо и моћне савезнике.